Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почаст Карађорђевим устаницима на Иванковцу

Почаст Карађорђевим устаницима на Иванковцу
Фото Танјуг

ЋУПРИЈА - У Спомен парку Иванковац код Ћуприје, на локалитету Шанчеви, данас је одржана државна церемонија поводом 213. годишњице Боја на Иванковцу и прве победе српских устаника под вођством војводе Миленка Стојковића и Карађорђа над турском царском војском.

Церемонија је почела интонирањем државне химне, а ловоров венац испред Владе Србије, на споменик војводи Стојковићу положио је државни секретар у Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Негослав Станковић.

Венац је у име Војске Србије положио пуковник Јадранко Дивјак, из команде за обуку, а испред општине Ћуприја председник општине Нинослав Ерић.

Венце су положиле и делегације СУБНОР-а и невладиних организација које негују традиције народноослободилачких ратова.

Церемонији обележавања Боја на Иванковцу у Спомен парку Иванковац присуствовало је неколико стотина грађана Ћуприје и овог дела Ћуприје, а симболично је испаљен и пуцањ из реплике Карађорђевог топа.

Културно уметнички програм извели су чланови Удружења за неговање хорске музике „Марги” из Ћуприје.

Помен изгинулим устаницима, служили су свештеници цркве у Иванковцу.

Бој на Иванковцу, који се одиграо на данашњи дан 1805. године, по оцени историчара, „представља једну од најзначајнијих и највећих победа Карађорђевих устаника, предвођених Миленком Стојковићем, у читавом раздобљу Првог српског устанка”.

„То је, истовремено блистав пример тактички добро осмишљне и остварене војне операције. Остваривши победу у знаменитом боју на Иванковцу, српски устаници пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације током читава два наредна столећа”, записали су историчари.(Танјуг)

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar.Stanimirovic
Retko se setimo da je Milenko Stojković,vojvoda iz I srpskog ustanka,pohvatao zloglasne dahije,odvezao na Ada Kale i pustio ih "niz ladno Dunavo ". "Početak bune na dahije ".1809 .preuzeo komandu nad svim ustaničkim snagama od ranjenog Karadjordja , i pobedio u bitkama na Ivankovcu i Malajnici .1811 postavljen za našeg I POPEČITELJA INOSTRANIH DELA. /O Ovome bi valjalo da povede računa naš današnji ministar g. Dačić/. Posle propasti Ustanka, vojvoda Stojković je živeo u emigraciji,u Rusiji,na Krimu,gde je i umro 1831.u Bahči-saraju. /Možda se tamo sretao sa Puškinom ? Iz tog doba imamo još jednog I popečitelja-Dositeja Obradovića U poznim svojim godinama požurio je u vaskrslu Serbiu, osnovao Veliku školu i postao I popečitelj školstva i prosvete..Naša današnja Velika škola,landara bez imena i nikako da se ukotvi negde u našoj istoriji.
Zarko Savic
Vecna im slava i hvala!
Zorka Papadopolos
Prava je retkost da se pominju zasluge Milenka Stojkovica za uspehe u I srpskom ustanku. Verovatno zbog toga sto je kasnije usao u konflikt sa Karadjordjem i bio prisiljen da od njega bezi u Rusiju, kao uostalom svi Srbi koji su se kroz istoriju zamerili velikim silama i domacim uzurpatorima vlasti. Nema Milenka ni u Narodnom muzeju Srbije (a tamo ima svega i svacega ;), prosto nema ga nigde. On je svoje sinove, posle proglasenja nezavisnosti Srbije od Turaka poslao u Srbiju. Na putu su obojica ubijena, i nikad se nije saznalo ko su bili pocinitelji. Milenko je preminuo u Rusiji.
Stevan Jakovljević
Subnoru ovde nije mesto
сивошевић
Вечна слава јунацима!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.