Стари двор спреман за нове младенце

„Свадба за маштање”, колективно венчање први пут је одржано у јеку НАТО бомбардовања, у априлу 1999. године. Сасвим тихо и без много буке и домаће медијске помпе, више као симбол бунта и пркоса због ситуације у земљи, двадесет парова одлучило je да у истом дану и у једном гласу изговори заједничко „да”.

Слика младости и лепоте, дугачке колоне у „белом” која је тада прошетала улицама Београда и отишла до фонтане на Тргу Николе Пашића да баци новчић „за љубав и срећу”, никога није оставила равнодушним, а, посредством светских медија, ненадано је обишла читав свет и постала вест дана коју су пренеле готово све водеће телевизијске станице.

Би-Би-Сијеви и Си-Ен-Енови извештачи, у паузи између ваздушних напада, нису пропустили да направе прилоге о људима који у јеку рата праве такве манифестације. Овогодишња, десета акција колективног венчања чији је оснивач и идејни творац Тиви Мелчев, новинар и публициста, одржаће се 4. маја испред здања Старог двора. Јубиларна акција имаће своју симболику и биће организована у знаку досадашњих српских представника на „Песми Евровизије”.

Иако је „у реду” за ову церемонију стајало око 400 парова, прилику да им неке од шлагера „уживо” запевају Лола Новаковић, Екстра Нена, Беби Дол, Марија Шерифовић, а озбиљно се говори и о наступу Здравка Чолића, изборило је 200 парова из земље и иностранства.

Према подацима организатора, за протеклу деценију одржавања ове манифестације под покровитељством Скупштине града Београда венчало се око хиљаду младих брачних парова из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Македоније, а било је и оних који су дошли из САД, Канаде, Шведске, Данске, чак и једна Кинескиња.

Радмила Хрустановић, почасни председник Организационог одбора „Свадбе за маштање”, каже да је основна идеја колективног венчања, поред материјалне помоћи младенцима, била да се оснажи и пропагира институција брака.

– Прво колективно венчање, без обзира на сирене које су завијале, упркос бомбама које су падале, доживела сам као манифестацију која је имала за циљ да покаже да је Београд имао вољу за животом – каже Радмила Хрустановић.

Од ове године „Свадба за маштање” постала је манифестација од значаја за Београд која је увршћена у редовни годишњи календар дешавања и финансира се из градског буџета.

– Поред тога што несумњиво промовише вредности брачне заједнице, она има и своје пропратне ефекте који се огледају на привредном, туристичком, културном и хуманитарном плану. Младенцима је, што је јединствен случај, обезбеђено потпуно бесплатно венчање – од боравка и преноћишта у Београду, венчаница, фотографија, видео записа и других вредних награда које обезбеђују дугогодишњи пријатељи и спонзори ове манифестације – објашњава Хрустановићка.

Помоћница градоначелника истиче да ова манифестација има своју традицију и препознатљива је по социјалном давању.

– У будућности ће она наставити да развија програмске садржаје и квалитет. Специфичност и посебна драж „Свадбе за маштање” је и у њеном директном двочасовном преносу пред камерама националне телевизије, уз учешће бројних певача, глумаца и осталих јавних личности – каже Хрустановићка која се и сама венчала на колективном венчању 1977. године у Сарајеву.

Њена искуства са људима који су на овај начин стали на „луди камен” потпуно су различита.

– Различите побуде доводе младе на ово венчање. Неки су, једноставно, желели да у том свечаном чину буду са другима. Једне је довела нужда, желели су да имају гламурозно венчање, а нису имали финансијске могућности. Има и оних који су сањали о доласку у Београд, како би се венчали у центру Србије. Не смемо да заборавимо и на оне који живе у дијаспори и били су срећни да тај чин обаве у свом граду. Авантуристе је жеља за авантуром довела овде. Београд се, у духу свог космополитизма, током десет година трудио да све њих подједнако добро угости и свима буде хвале вредан домаћин. Са искуством које смо стекли не видим разлога да тако не буде и у будућности – наглашава Радмила Хрустановић.