Избрисане политичке пресуде

Прва особа која је рехабилитована у Србији био је Шапчанин Никола Деспотовић. Окружни суд у Шапцу уручио је члановима његове породице 10. новембра 2006. године решење о рехабилитацији овог гвожђарског трговца, кога су 27. августа 1943. убили четници, а комунисти по доласку на власт прогласили народним непријатељем и конфисковали му имовину. Захтев за рехабилитацију поднели су Деспотовићев син Слободан, истакнути глумац шабачког позоришта, и ћерка Марија, пензионисани службеник Судске управе у Шапцу. У поменутом захтеву, Деспотовићи су навели да Никола није био припадник ниједне политичке партије пре, ни током Другог светског рата. Никола Деспотовић је неколико пута био немачки талац, а четници су га ликвидирали јер није могао да им да новац који су тражили.

Окружни суд у Београду је прве одлуке по захтевима за рехабилитацију донео у октобру 2006. године. Одлуком судског већа овог суда, рехабилитовани су Момчило Нинчић, професор Универзитета и некадашњи министар иностраних послова у избегличкој Влади Краљевине Југославије. Против Нинчића је донета пресуда 1946. године на процесу на коме је осуђено 23 људи – првооптужени био је генерал Драгољуб – Дража Михаиловић. Рехабилитујући Нинчића, суд је оценио да је он пре 42 године осуђен из „политичких разлога, јер је деловао као члан владе у избеглиштву”. Овом одлуком Окружног суда поништена је пресуда Војног већа суда Федеративне Народне Републике Југославије од 15. јула 1946. године којом је Нинчић у одсуству осуђен на осам година принудног рада, губитак политичких и појединих грађанских права, конфискацију целокупне имовине и губитак држављанства.

Политичка пресуда избрисана је Слободану Јовановићу, једном од водећих српских правника и интелектуалаца. Судско веће, којим је председавала Марина Говедарица, поништила је пресуду војног одељења Врховног суда Федеративне Народне Републике Југославије од 15. јула 1946, којом је Јовановић оглашен кривим за издају и ратне злочине и осуђен на 20 година затвора, губитак политичких и појединих грађанских права и конфискацију целокупне имовине.

Поред Нинчића и Јовановића, одлуком Окружног суда рехабилитовани су и Косана Милошевић, некадашњи поручник Југословенске народне армије, која је пресудом Војног суда у Загребу 1951. године, била осуђена због непријатељске пропаганде и Миљко Петровић, власник стругаре у Краљеву за време Другог светског рата, који је 1945. године оглашен кривим због повреде националне части.

Милошевићева је осуђена под оптужбом да је августа 1950. године, колеги потпуковнику на улици рекла да је „народ на Косову незадовољан” као и да су „сви прави комунисти побијени”. Суд је Косану Милошевић осудио на четворогодишњу робију, а такође су јој на годину дана одузета сва грађанска права а трајно јој је одузет и чин.

Суд за суђење злочина и преступа против националне части у Чачку Миљку Петровићу је 2. јуна 1945. године, изрекао још строжу казну. Проценом тадашњих судских власти, Петровић је повредио националну част зато што је стругара у Краљеву чији је био власник, радила и у време окупације. Осуђен је на трајни губитак националне части, седам година тешког присилног рада и конфискацију целокупне имовине.

Под „лупом” судског већа нашао се и захтев за рехабилитацију књижевника Драгослава Михаиловића, који је без суђења оглашен кривим за непријатељску пропаганду и упућен у затвор на Голи оток. Комисија за прекршаје Другог рејона града Београда прогласила је Михаиловића, који је тада био студент прве године књижевности, присталицом Информбироа зато што је бранио двојицу ухапшених другова из Ћуприје који су говорили да ће тешка индустрија после петогодишњег плана производити дрвене чешљеве. После одржаног рочишта и разматрања поднетих докумената, суд је рехабилитовао Михаиловића.

Окружни суд рехабилитовао је и Антона Шустера, лимара на двору Карађорђевића, кога су партизани стрељали у јесен 1944. године. У захтеву који је поднела Шустерова кћерка Оливера Карлсон наводило се да је овај некадашњи власник грађевинско-лимарске фирме стрељан без суђења неколико дана након хапшења. Породица никада није сазнала датум Шустеровог погубљења, а ни место на којем је сахрањен. Једина информација коју су добили у протеклих 60 година било је решење о одузимању имовине, које су примили две године пошто је Шустер одведен са недељног ручка. У њему се наводи да се „конфискује целокупна имовина стрељаног Шустера Антона“.

Усвојен је и захтев за рехабилитацију Јосипа Ерцеговића, бившег поручника Удбе, осуђеног на пет година затвора због непријављивања надлежнима да ће човек којег је познавао побећи у Италију.

Окружни суд у Београду одбио је захтев за рехабилитацију Ненада Ђенадића, припадника Војске Југославије који је убијен 3. јануара 1993. године на Сјеничко-пештерској висоравни. Образлажући овакву одлуку Бранислав Босиљковић, председник већа које је одлучивало о захтеву, рекао је да су у њему наведене чињенице које не подлежу Закону о рехабилитацији.

– Ђенадићева супруга захтевала је рехабилитацију наводећи да јој је супруг погинуо као „жртва погрешне политике”. С обзиром на то да разлог који је она навела не подлеже Закону о рехабилитацији веће је после гласања донело одлуку да не уважи захтев – рекао је судија Босиљковић током образлагање пресуде.