Плес за целу планету

Лице дечачко, џинс, скромна јакна, више личи на ђака или студента него на кореографа светске репутације... Био би то најкраћи опис Шен Веија, рођеног пре 39 година у Кини, а од 1995. грађанина Њујорка. У нови миленијум ушао је са својом новом компанијом Шен Веи денс артс, са седиштем у Линколн центру. Његова уметност је више од игре, он слика, дизајнира, бави се филмом... Није случајно што га је истакнути кинески филмски редитељ Жанг Јимоу, који је на челу креативног тима за осмишљавање церемоније отварања и затварања летње Олимпијаде у Пекингу, позвао да им се придружи као главни кореограф. Из Пекинга је и дошао на Београдски фестивал игре и у Мадленијануму се ефектно представио својим плесним комадима „Посвећење пролећа” и „Слободан пад”.

Чега ћете се највише сећати са овог Вашег првог гостовања не само у Београду, већ и на овој источној страни Европе?

Ја који много путујем веома сам импресиониран нечим што сам само овде видео: толико публике која стоји, која престоји читаву представу, то заиста нисам нигде доживео. То се не заборавља.

За нас је доста необичан био Ваш други комад, „Слободан пад”. Не само због начина игре, већ и због посебне атмосфере и визуелног догађаја по којем ћемо га памтити?

То је комад о стварима које готово и не примећујемо, о шумећем лишћу које пада и многим „ситницама” које се догађају ту око нас. Из тих ствари понекад се рађају велике идеје: из тих малих покрета, из тих малих падова, тихих шумова... Све то може да вас покрене да размишљате о идеји рађања, о идеји смрти, о неким такође великим и важним темама. У једном обичном паду, без обзира да ли је то некаква тканина, или је то папир, или лист, нашао сам нешто у чему треба препознати симболику. Читава инспирација је баш у томе: у малом, а великом.

У значајном делу „Слободног пада” слушали смо песме тибетанских монаха. Да ли су за то постојали и филозофски разлози или је у питању некаква слична веза?

То је, дабоме, духовна музика а речи које чујете јако су битне у овој причи, јер управо описују оно што вам је пред очима, што видите на сцени. Музика на свој начин комплетира једну плесну слику.

Шта ће од уметности Шен Веија видети 8. августа, на спектаклу отварања Олимпијаде у Пекингу, наравно посредством тв-камера, светски аудиторијум који се мери у милијардама?

Кинези не знају превише о модерној уметности. Све је углавном базирано на традицији. Ја сам у овом послу нека врста саветника и веза са савременом уметношћу. Ја креирам и плесне делове церемоније отварања. Као кореограф помирићу старо и ново, Исток и Запад... Управо желим да то традиционално кинеско повежем са савременим уметничким тенденцијама. Још се све тачно не зна, ствари се непрестано мењају, али сигурно је да ћу тај мој играчки део обојити свим својим плесним искуствима.

Шта ћемо још добити у том грандиозном чину отварања највећег спортског догађаја?

У делу мога уговора стоји и да не смем да одам нити једну тајну у вези са отварањем Олимпијаде. Према томе, могу да кажем само толико: биће пуно играча, надам се да ће то публици бити узбудљиво и да ћемо пријатно изненадити планету.

Прешли сте са једне стране света на другу, али сте на Запад понели и свој духовни багаж Истока... Како вам данас, у стварима уметности, ти улази и излази изгледају?

Кинези, рецимо, лако препознају оне елементе који су им блиски, али још увек не разумеју најбоље западни начин мишљења, док се на Западу сасвим добро прихвата оно што су азијски елементи у мојим кореографијама. Са тим немам већих проблема.

Да ли Вас после Олимпијаде чекају неки други велики играчки послови?

Ништа посебно не очекујем од олимпијских игара, у смислу да ће се после тога нешто битно променити у мом досадашњем животу и раду. Ја то, уосталом, и не желим, мене највише занима оно што радим са својом трупом чији је календар већ попуњен све до 2012. године. Осим тога, мене чека још 15 великих светских компанија да са њима реализујем пројекте, међу којима је и чувени NDT (Холандски плесни театар). Драго ће ми бити да радим са овом изванредном трупом, премда се још нисмо договорили шта би то тачно било. Проблем је што засад себи допуштам само један излет годишње у друге компаније.

Има ли и нових позива из Кине?

Често ме зову и ја увек кажем „не”. Олимпијада је нешто посебно.

Кад нисте на сцени, шта најрадије играте... За своју душу?

Волим све што је покрет. Не правим ту некакве велике разлике. Сваки добар плес за мене је уживање.