Живот Маге Магазиновић

„Мој живот” назив је допуњеног и измењеног издања књиге „Мој живот Маге Магазиновић”. Посао прикупљања и уређивања документарног материјала започела је пре много година Јелена Шантић, а довршила Марија Јанковић уз додавање нових сазнања, откривених илустрација, фотографија и докуменaта. Реч је o новом подухвату београдске куће „Клио”.

Снажна индивидуалност, скромност, склоност ка аналитичком просуђивању... особине су Марије Маге Магазиновић (1882–1968), уметнице, феминисткиње, интелектуалке, левичарке, прве жене која је почела да ради као новинар у „Политици”. Рођена је у Ужицу, у породици Ристе Магазиновића. У овом граду завршила је основну школу и нижу гимназију, а затим се с родитељима преселила у престоницу, будући да је њен отац добио посао у Народном позоришту у Београду. Завршила је Вишу женску школу и почела да студира хемију и физику на Великој школи, па прешла на филозофију...

Попут Ибзеновог Перa Гинта, који као да у животу скида слој по слој лука, тако и Мага Магазиновић открива себе кроз књигу „Мој живот”. Сећања обухватају период од 45 година. Први део својих успомена посвећује традицији предака и херцеговачким наслеђем објашњава своју борбеност, животну чврстину и искреност. Етнографски описи драгоцено су сведочанство о строгом, патријархалном животу у Ужицу. Детаљним приказима куће, хране, одеће, обичаја, игара, рада, односа између чланова породице и пријатеља дала је традицијска обележја средине из које је потекла, што се преласком у Београд изгубило. Одрасла уз народне песме и плес, Мага Магазиновић ће вибрације тих вредности осећати током целог живота.

Долазак у Београд значио је даљу еманципацију. Отвориле су се нове перспективе, иако тешка животна борба није престајала. Прихватање новог начина живота, сусрети са различитим младим људима, едукација код добрих наставника и професора, учешће у друштвеном животу, сазнање да постоји протекција за „госпођице из више класе”: све то део је личног виђења јунакиње овог дела која поштује патријархални ред, али у исто време тежи и остварењу личне слободе. Садржајно животно искуство Мага Магазиновић посветила је новом плесу. Њено интересовање за уметност било је искрено и изворно, а плес је волела исконски, може се рећи и архетипски. У сећањима описује одушевљење фолклором, али и игру на баловима и касније наступе са хором.

У то време у Народном позоришту у Београду су извођене само драмске представе јер опере и балета још није било. За девојку жељну театaрског знања одлазак на студијско путовање у Немачку значио је богато уметничко искуство. У жељи да постане глумица, у чувеној школи Макса Рајнхарта провела је годину дана и у својим сећањима детаљно је описала живот у Берлину и методе новог театра који ће обележити 20. век. Студирајући у Рајнхартовој школи, упознала је и игре различитих историјских епоха. На приредби за царски двор упознала се са примабалерином Де Гаспарини и тако јој се указала још једна могућност да се приближи врхунској уметничкој игри: балету. Жељна уметничког искуства, радознала Мага Магазиновић почела је да учи балет и то не као професионалац, већ да би сама осетила различите стилове плеса. Прекретница у њеноj каријери свакако је било њено упознавање са радом берлинске школе Исидоре Данкан, коју је водила њена сестра Елизабета. Њеном опредељењу за нови плес можда је допринело то што је код Шарлоте Шнитер учила и најновије енглеске методе калистеније, као компилације балета и нове гимнастике...

На самом почетку 20. века у „Позоришном листу” штампан је први текст Маге Магазиновић, а објављује га лично уредник – чувени комедиограф Бранислав Нушић. Одушевљена успехом, пркосна Мага пише и други чланак и доставља га листу „Политика”, залажући се за оснивање женске гимназије у Београду. Оснивач листа „Политика” Владислав Рибникар процењује да том тексту припада уводно место... У „Политици” од септембра 1905. пише у рубрици „Женски свет” о тековинама западне Европе у покрету еманципације жена, а уређује и фељтон.

Мага Магазиновић била је особа са интегритетом и великим интелектуалним и педагошко-креативним потенцијалом. На свим плановима је потпуно успела, иако су многе околности биле против ње.