Један сасвим необични владар

Васовић још каже да су за настанак „Краља“ биле потребне две активне продукцијске године, док ће производња дугометражне верзије овог филма сигурно трајати дуже. Анимирана бајка за велику и малу децу, са добром поруком и поуком захтевна је работа. Али, тај чврсти основ већ постоји у овом кратком филму чију је причу исписао сам Војин Васовић.

– Прича је настала од једноставне белешке коју сам пронашао у свом старом роковнику где је само писало „био двапут један краљ”. Негде сам прочитао ту реченицу (највероватније у „Политикином Забавнику“, где другде?) и пало ми је на памет да би то могла да буде добра основа за причу о подвојености и прихватању дуалности света. Паралелно сам пискарао риме и идеје за кадрове и будући и сам подвојен између Србије и Канаде, где сам тад живео, додавао сам реплике час на енглеском час на српском не знајући где ћу успети да га реализујем. На нашу подвојену срећу филм су подржали филмски центри и у Србији и у Канади, каже аутор.

Васовић и сам верује у бајке, оне никада нису ту само за децу. „Ликовност, бајковитост, риме, умеју у себи да носе клицу много већих амбиција, а мени је нарочито интересантан спој магичног и психолошког. Верујем да све приче подстичу на раст, па ако смо тек кренули да растемо, хајде да почнемо од бајке“, каже творац филма који је намењен гледаоцима старијим од 10 година, мада га је и његов четворогодишњи сестрић са одушевљењем гледао јер му се јако допао змај.

– Кратки филмови су углавном осуђени на фестивалску дистрибуцију, тако да ова прича има више елемената који ће заинтересовати старије. У сценарију за дугометражни филм који пишем заједно са Дуњом Петровић циљна група биће знатно нижа. Биће то, надамо се, прави породични филм у коме ће моћи да уживају све генерације. Филм говори о прихватању себе и учењу од својих „тамних” страна. Идеја је да не постоје стриктно добре и лоше стране већ добре и лоше силе у свим нашим странама, рекао је Васовић.

Шарм његовог филма „Био двапут један краљ“ је и у хуманој поруци коју са собом носи, а аутор каже да је посегао за ликом краља из бајке јер се „његов унутрашњи конфликт тако лакше преноси на остале по срећу комичног ефекта“. Завршница овог и комичног и поучног филма о два краља у једном, и Ратника и Песника, доноси позив на помирење, а порука би била, како каже Васовић, „да се најпре ваља помирити са самим собом“.

На питање откуд неко ко се специјализовао за експериментално позориште у свету анимације, Војин Васовић је одговорио:

– Ужасно цртам. Заправо не умем да повучем две линије а да буду паралелне. Зато око себе, срећом, имам тим који то одлично уме. Почело је све 2010. у Крагујевцу када смо Степковић и ја радили први анимирани филм „Сваких пет минута”, потпуно се заљубили у процес, спавали по свега неколико сати дневно, на крају развили хроничне болести и даље знали да је вредело и да, иако ни једном од нас то није струка, желимо тиме да се бавимо. Обожавам анимацију и њену снагу да створи нови свет у само неколико фрејмова. То поновно измишљање правила живљења, нових бића, закона гравитације и слично, задивљујуће је. То не значи да сам се определио само за анимацију. Рад са глумцима је потпуно друга врста магичне енергије и игране структуре, позориште и анимација ће, надам се, увек стајати раме уз раме и хранити једна другу у мом случају.

Филм „Био двапут један краљ“ наставља своју међународну фестивалску турнеју, а Војин Васовић је уверен да су ова и године које долазе у знаку успона српског филма и дефинитивно – српске анимације...