Настављена спорења око ССП

Прашина која се у уторак подигла у Србији, након што је потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић у Луксембургу потписао Споразум о стабилизацији и придруживању није се спустила ни до данас и кретала се у распону од похвала до жестоких критика овог чина. Заправо, све време првомајских празника тај бриселски чин, коме су, поред Ђелића, присуствовали и Борис Тадић, председник Србије, и Вук Јеремић, министар спољних послова, био је предмет даљих спорења овдашњих политичара, нарочито премијера Војислав Коштуница, с једне стране, и Божидара Ђелића, потпредседника владе, с друге стране.

За то је било и још актуелнијих повода: изјава Хавијера Солане, високог представника ЕУ (да је ССП за ЕУ статусно неутралан), затим, шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова (да би ранијим потписивањем био избегнут проблем са КиМ) и министра спољних послова Холандије Максима Ферхагена (да има информације да премијер Србије блокира сарадњу с Хашким трибуналом).

Коштуница је јуче оценио да ниједна одговорна европска држава и ниједан одговоран државник не би урадили то што су урадили председник Србије и вицепремијер потписивањем Споразума са Европском унијом. „Тај споразум има само један циљ, а то је да се Тадић-Ђелићев потпис тумачи као потпис Србије на независност Косова. Од те преваре нема ништа, јер ће после избора влада и Скупштина поништити Тадић-Ђелићев потпис”, рекао је Коштуница у интервјуу Танјугу.

Коштуница је, објашњавајући зашто тај споразум назива „Соланин споразум”, рекао да је високи представник ЕУ његов главни креатор.

На питање зашто је главни услов за ратификовање ССП политички, односно „хашки услов” ако се 80 одсто тог документа тиче економских питања, он понавља да креаторе ССП није интересовао ни хашки услов, ни економска питања, већ само да се стави потпис на независност Косова. „Холандски министар Ферхаген се похвалио да му је Тадић послао специјалног изасланика који га је уверио да ја блокирам сарадњу с Хагом. И тај Тадићев изасланик, и тај потпис на Соланин споразум, све заједно говори о правој природи работе у коју су се упустили Солана и Тадић”, рекао је Коштуница.

Тешко је коментарисати изјаве страних званичника, али ће Србија са проевропском владом отклонити све препреке према ЕУ, рекла је, с тим у вези, Јелена Марковић, портпарол Демократске странке.

Премијер Коштуница је, иначе, изразио и сумњу у поузданост истраживања „Стратеџик маркетинга”. Према истраживању те агенције, чије је резултате пренео Танјуг, потписивање ССП подржала је већина грађана Србије, њих 66 одсто. Према том истраживању, урађеном на узорку од 550 грађана, референдумска опредељеност грађана за Европу добила је потврду и у ставу о томе да ли треба потписати ССП – било је 66 одсто испитаника „за”, док је „против” било 21 одсто.

Потпредседник Ђелић је јуче, у разговору с грађанима у центру Београда, истакао да је ССП историјски споразум који „не представља само парче папира, већ бољу будућност за све грађане Србије”. „Они који желе да оскрнаве овај историјски споразум немају Русију као савезницу.” Он је рекао и да је „ технички премијер покушао да фалсификује изјаву министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова”, оценивши да је „то мало ружно”. Ђелић је навео да је Лавров рекао да му је „жао зато што Србија није раније потписала ССП” ... и „ми се (ДС) ту слажемо”, додајући и да је Лавров рекао, поводом потписивања ССП-а, и „боље икада неко никада”.

Коментаришући најаве лидера ДСС-а и премијера Војислава Коштунице да ће будућа влада поништити ССП, Ђелић је рекао да Коштуница треба да одговори зашто не жели да омогући више посла за грађане, да млади не путују без виза, веће пензије... Потписивање ССП доноси корист свим грађанима Србије и представља доказ да наша земља може да иде напред када је воде прави људи. „Најобичнија је лаж да се потписивањем ССП признаје независност Косова и Метохије, а најбољи доказ за то је подршка коју је овај споразум добио од руског министра Сергеја Лаврова и од СНВ централног Косова”, изјавио је шеф информативне службе Г17 плус Никола Папак.

Заменик председника СРС Томислав Николић позвао је, међутим, уочи Првог маја ДСС да се придружи захтеву радикала за одржавањем ванредне седнице Скупштине Србије на којој би посланицима на ратификацију био понуђен Споразум о стабилизацији и придруживању).

И страна штампа се бавила српским споразумом са ЕУ. Британски „Фајненшел тајмс” оценио је да тај уговор не доноси пробој у односима ЕУ – Србија, а, љубљански лист „Дело” написао је, према ономе што су пренеле агенције, да ЕУ у односима са Србијом, очигледно, не тражи „тамошње проевропске снаге, већ легитимизацију свог понашања у вези са Косовом”

 Ретко је потписивање једног ССП са ЕУ изазвало толико несугласица и „поцепало” једну државу као што је то случај са Србијом, закључио је, с друге стране, француски дневник „Монд”, оцењујући да се ЕУ избором тајминга за ту одлуку дубоко умешала у српску политику.

Потписивање Споразума између Србије и Европске уније коментарисали су и европски званичници и политичари. „Убеђен сам данас, да многе године нису изгубљене на разговоре о томе како поступити са европском перспективом Србије, не бисмо имали те проблеме које смо добили нелегалним проглашењем Косова и његовим признањем”, рекао је Лавров. Тим поводом, министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је да Руска Федерација води политику савезништва и пријатељства према Србији и да је њен интегрални део подршка и борби за очување Косова и Метохије и процесу европских интеграција наше земље. Премијер Коштуница је, пак, казао: „Министар Лавров је у праву. Сада се ССП налази у фази када је дошло до једностраног проглашења независности и када је облик у коме је он парафиран доведен у питање, поништен од 18 држава које су признале једнострану независност Косова”.