Врућина оголила економску неједнакост

Статистика не наводи да ли је међу њима било бескућника, али се зна да је већина била старија од 50 година, живели су сами и имали су неки здравствени проблем. И нико није имао клима-уређај.

Биланс из осталих ужарених градова потврђује да сиромашни, маргинализовани грађани трпе најгоре последице врућине. У САД је три пута већа вероватноћа да ће од изложености топлоти умрети радник имигрант него амерички држављанин. У Индији, где ће до 2050. у 24 града температура лети достизати 35 степени, најрањивији су становници „картонских” насеља.

Још прошле године су истраживачи предвидели да ће проценат светског становништва изложеног екстремној врућини током најмање  20 дана порасти са 30 на 74 одсто до краја овог века ако буду расле емисије гасова с ефектом стаклене баште. Ако буду драстично редуковани, опет ће порасти, али на 48 одсто. Закључили су да је екстремна врелина извесна претња људској егзистенцији.

Ова година би могла да буде најтоплија до сада откако се врше мерења, са досад незабележеним температурама широм планете, од 43 степена Целзијуса у Бакуу до тридесет и више подељака у Скандинавији. У Кјоту у Јапану недељу дана није падала испод 38 степени. У неким деловима Лос Анђелеса је ишла до скоро 49, па је због претеране употребе климатизације било проблема са снабдевањем струјом.

Градови достижу убитачне температуре брже од мање насељених средина јер упијају, производе и исијавају топлоту. Асфалт, цигла, бетон и тамни кровови понашају се као сунђери који дању упијају, а ноћу емитују топлоту. Клима-уређаји спасавају живот онима који могу да их приуште, али додатно греју улице онима који не то не могу.

Светска здравствена организација наводи да ће до 2030. године 60 одсто становништва живети у градовима, а они ће како буду насељенији постајати све топлији. Према новим алармантним прогнозама, температуре у Јужној Азији ће до краја века премашити границу на којима је могућ људски опстанак. Ове године је у Карачију, навикнутом на екстремне врућине, 65 особа умрло на температурама од 44 степена.

Терет промена неће сви исто поднети. На пример, постоји јасна веза између зелених површина у некој области и њеног богатства, па пејзаж може да буде фактор смртности у тропским таласима. Истраживачи су израчунали да људи који живе у областима слабије вегетације имају пет одсто веће шансе да умру од узрока повезаних с врућином.

Иако постају потреба, расхладни уређаји ће многима остати недоступни.

У Каиру, где током пет летњих месеци температура достиже 46 степени, укинуте су субвенције за струју, што је сиромашнима смањило могућности за расхлађивање. У тропској Манили на врућину се надовезује велика влажност, али су клима-уређаји луксуз чак и у препуним породилиштима. Осим за оне који могу да плате 10 долара за засебну климатизовану собу, а таквих је мало. Затвореници у Камбоџи жале се да на летњој жеги 25 људи стешњених у четири квадрата личе на сардине на роштиљу. Немају ни вентилатор, али имовинско стање и овде правила разлику јер ако имају новца могу да плате климатизовану „самицу”.

Екстремна врућина могла би да погорша мигрантску кризу, с којом развијене земље не успевају да се изборе ни у овим размерама. У кампу сиријских избеглица Затари који је постао четврти по величини град у Јордану породице живе у металним контејнерима који лети личе на рерну. Вентилатори не вреде јер дању немају струје, а прозоре и врата често морају да затварају због пешчаних олуја. Према недавно објављеном истраживању на које се позива „Гардијан”, ако се значајније не смањи емисија штетних гасова, број тражилац азила би до краја века могао да се утростручи.

Градови ће морати да се спреме за будућа врела лета. Неке идеје могу да позајме од једне од најтоплијих земаља на свету – Индије.

За само две године од 2015. до 2017. број умрлих од врућине смањен је са 2.000 на 200 помоћу свега неколико мера: јавни паркови се откључавају током дана, дели се бесплатна вода, а само фарбање кровова у бело снижава температуру у кући за пет степени.