Мусавац и друштво тражили удомитеље

На селу их има свака авлија и сваки сокак, а у граду нас свакодневно „шмекају” с тераса вишеспратница. Али док су многе градске и сеоске мачке људима готово као члан породице, има, нажалост, доста њихових сродника који су препуштени сами себи и улици.

Црне, црно-беле, беж, браонкасте и маце других боја умиљатим мјаукањем и предењем су позивале посетиоце „Мац-мац фестивала” и случајне пролазнике да застану крај њихових кавеза. Први специјализован сајам удомљавања спашених београдских мачића је у Чумићевом сокачету, у „Дизајн дистрикту”, приредила организација за бригу о животињама „Велико срце”.

О тридесетак маца су претходно бринули привремени удомитељи. Свака маца је очишћена и од спољашњих и унутрашњих паразита, вакцинисана је и ревакцинисана, а свака од њих је већ и социјализована и навикнута на живот у стану. Што би организатори рекли – све су лепо васпитане.

Међу мачкама које су посетиоце фестивала и будуће удомитеље најбоље уверили у све ово био је црно-бели Мусавац.

Иако је већина мачака због предострожности била у комотним кавезима с играчкама, овај млади мачор је био повремено и ван кавеза. Његова привремена удомитељка Бранислава Јоксимовић открила је и разлог.

– Маце иначе нису захтевне, али он има баш добар карактер. Иако је ван кавеза, није се померио – наводи Јоксимовићева.

А, како је постала привремени удомитељ овог младунца у бојама Партизана?

– Већ имам пет мачака које сам удомила. Мусавца и његову сестру сам, као што је то, нажалост, уобичајено, нашла код контејнера. Били су врло мали и било је јасно да ће угинути ако их не узмем. Онда сам их хранила на цуцлу, неговала, бринула о њима. То је и најважније уосталом. Да би маца стекла поверење најважнији су брига, одговорност и посвећеност. Иначе, трудим се да колико могу бринем и о другим напуштеним животињама – каже Јоксимовићева.

Већина мачака с „Мац-мац фестивала” пронашле су сталне удомитеље. Они су пре него што су своје нове чланове породице преузели, обавили неопходне разговоре, добили савете од ветеринара који је све време фестивала био присутан и на крају су потписали уговоре. А, овај документ уопште није захтеван.

– Одговорно власништво подразумева да брину о маци у наредних 15–20 година јер оне умеју да поживе дуго. Оно што је основно у уговору који склапамо јесте да ће удомитељ редовно вакцинисати мацу, да ће је стерилисати чим буде спремна за то, да ће обезбедити неопходну ветеринарску негу – напомиње Ана Којић, пи-ар фестивала који је добио све потребне дозволе ресорног министарства и осталих надлежних.

Како каже Којићева, контакт са сталним удомитељима се не завршава после преузимања мачића. То је тек почетак.

Једна од жеља организатора фестивала је да се у сарадњи с државом стерилише што већи број ових животиња јер је, како кажу, то је најхуманији начин да се смањи број напуштених мачака.