Нагодбе, предаје, политичари и бизнисмени
После Небојше Јоксовића, суд је у поновљеном поступку саслушао и другу двојицу сведока сарадника – Драшка Вуковића и Радана Адамовића – у вези са оптужницама које се односе на шверц кокаина у Аргентини и Бразилу. Њихова сведочења тужилаштву потврђују наводе о кривици других чланова групе, док о улози Шарића не знају готово ништа.
Подсећамо, у марту 2008. године бразилска полиција запленила је 1,1 тону кокаина у гаражи у градићу код Сао Паула. Дрога је припадала холандским држављанима, али је полиција утврдила да су је они набавили од Шарићеве групе. На челу бразилског огранка, према оптужници, био је Никола Димитријевић, а кокаин је купцима испоручен у две туре од по 550 килограма.
Српско специјално тужилаштво и БИА у сарадњи са уругвајском и аргентинском полицијом и америчком ДЕА започели су акцију „балкански ратник” у октобру 2009, када је на јахти „Мауи”, код Монтевидеа у Уругвају, нађена 2,1 тона кокаина. Због лошег времена и других проблема, група није успела да дрогу пребаци са јахте на прекоокеански брод за Европу.
Истог дана, у Крагујевцу је ухапшен Жељко Вујановић, блиски рођак Дарка Шарића, и још неколико особа за које се сумњало да су чланови групе. Дарко Шарић је, како се чуло много година касније на суђењу за прање новца, истог дана из Подгорице одлетео у Женеву како би присуствовао састанку са бизнисменом Станком Суботићем.
У Буенос Ајресу, у Аргентини, полиција је открила кућу у којој је нађено 490 килограма кокаина. Дрога је била упакована готово идентично као она која је нађена на јахти – у балоне различитих боја.
Специјално тужилаштво подигло је прву оптужницу у априлу 2010. године, а затим још четири против 36 особа. Већа група људи за које се сумњало да су повезани са кланом ухапшена је у Словенији. У Италији је приведено чак 79 особа, а још 20 осумњичених ухапшено је у другим земљама.
Шарић је на суђењу рекао да је током преговора о предаји 2014. од њега тражено да сведочи против појединих црногорских политичара. После готово пет година бекства, у Србију је стигао у пратњи агената БИА, 18. марта 2014.
Одбацио је све оптужбе за дрогу и рекао да му је процес наместила бивша власт, која је на овај начин хтела да га услови да сведочи против политичког врха Црне Горе. Оптужио је бившег председника Бориса Тадића, министарку правде Снежану Маловић, а највише инспектора Родољуба Миловића, бившег начелника УКП, називајући га – „корумпирани генерал Папаја”.
Шарић је говорио о састанку на Јеловој гори са покојним Драганом Дудићем Фрицом 18. априла 2010. године, којем су присуствовали припадници МУП-а, БИА и специјалног тужилаштва. Дудић, бизнисмен из Котора, био је један од најповерљивијих људи Дарка Шарића, а убијен је 30. маја 2010. године, месец и по после састанка на Јеловој гори.
Према неким информацијама безбедносних служби, Дудић је наводно пристао да постане заштићени сведок у судском поступку против Шарићеве групе и на састанку је указао „на пирамиду носилаца криминалних активности”, оптуживши сам врх власти у Црној Гори, због чега је убијен.
Прво суђење окончано је изрицањем казне од 20 година затвора Шарићу, а на вишегодишње казне осуђени су и други припадници групе. Многи од њих током поступка потписали су признање и склопили нагодбу са тужилаштвом. Дарко Тошић, за којим је била расписана међународна потерница, у бекству је био од 2009. до јула 2015, када је ухапшен у Амстердаму, а потом и изручен Србији. Специјални суд укинуо му је притвор уз јемство од 400.000 евра.
Чак тројица оптужених која су била у вишегодишњем бекству предала су се, у размаку од 10 дана, прошлог новембра.
Упоредо са овим поступком, Шарићу и групи бизнисмена и адвоката суди се за прање 22 милиона евра зарађена продајом кокаина која су, према оптужници, у Србију убачена у легалне финансијске токове кроз разне приватизације. Шарићу је, по закону о одузимању имовине стечене кривичним делом, одузето све што је имао, некретнине, као и предузећа која је куповао, а део његове огромне покретне имовине продат је на лицитацији.
Тужилаштво је и у поступку за прање новца имало проблем са доказивањем, а испоставило се да је један од главних ослонаца за оптужбе контроверзни војвођански бизнисмен Миле Јерковић.
Бранко Лазаревић, бивши шеф кабинета Ивице Дачића, оптужен је септембра 2014. године да је члановима криминалне групе достављао информације да их полиција прати и прислушкује. Лазаревић је, према наводима тужилаштва, био у контакту са два члана нарко-картела – Радованом Штрпцем и Родољубом Радуловићем (о којем се недавно спекулисало да је ухапшен, што се испоставило као нетачно). И ово суђење траје годинама без икаквих помака, са силним проблемима око законитости јединих доказа који постоје – прислушкиваних телефонских разговора. Миле Јерковић, сведок који је ове тврдње испричао тужилаштву, у међувремену је отишао у Америку, где се наводно тешко разболео и сада не може да поднесе лет авионом како би дошао у Србију да сведочи. О његовој безбедности брине Жандармерија јер је од суда добио заштиту.
Суђење се, после летње паузе, наставља 17. септембра. Заказано је још неколико радних дана, а већ 21. септембра тужилаштво би могло да започне са изношењем завршне речи.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


