Геометрија једног ботаничара

Емил Гале је био мајстор уметничког заната и велемајстор у обликовању стакла. Истовремено је био и школовани ботаничар и минералеолог. Обожавао је природу и њене дарове и дизајнирао предмете од стакла за свакодневну употребу. Уметник је живео на размеђу два века, оног одлазећег са утабаним ликовним клишеима и оног долазећег, који је био сав у трагању за новим ликовним изразом. Судар лепоте вечне природе са захукталом естетиком машинског доба. Може ли то двоје руку-подруку?

Гале је највише волео да обликује вазе за цвеће. Ове предмете уметник је радио од стакла, као скулптуре, украшавајући њихова тела цветном декорацијом. Радио је то надахнуто, маштовито, примењујући бујну цветну вегетацију на стаклене површине до те мере да је уношење живог цвећа у вазу постало готово апсурдно. Оно, постављено у воду, постајало је готово неприметно, јер је оно друго, стаклено, на вази, у сваком случају било доминантно. Ипак, постоји један изузетак, предмет у геометријском маниру у складу са временом и новим, модернистичким стилом. То је ваза која на себи нема ниједан цвет, остављајући тако накнадно унетом цвећу шансу да дође до изражаја. Ваза је израђена од метализираног кристала са геометријском декорацијом у виду правих и кривих линија, троуглова, квадрата и комбинације истих. База вазе је у виду круга, тело у облику струкираног ваљка а горњи део је као спљоштена лопта. Право цвеће у овој вази заиста може да дође до изражаја јер ће његова лепота бити истакнута у поређењу са обликом вазе. Уметник је овде одолео пориву да свој „цветни” таленат претвори у доминантни утисак и предност је дао употребној функцији вазе у ентеријеру.

Без обзира на све, имати једног Галеа на столу или на комоди у соби, представља привилегију у естетском и сваком другом смислу.

Емил Гале (1846–1904)

Француски уметник стакла и намештаја, рођен је у Нансију. Стакларски занат изучио је у очевој радионици. Од 1860. године, прво студира ботанику, затим минералогију и дизајн. Усавршавао је уметност стакларства у једној познатој мануфактури у Сару. После учешћа у Француско-пруском рату, наставља експериментисање на уметничком обликовању стакла уз усавршавање свих технолошких поступака. Активан је на свим излагачким манифестацијама, у Лондону организује велику изложбу француске уметности, у Паризу такође, а 1884. самостално излаже преко 300 својих дизајнерских креација од стакла. Отвара сопствену радионицу у којој запошљава 300 радника. Стиче велики број спонзора – позната имена из света уметности и високе буржоазије па и племства. Град Париз поклонио је једну његову стаклену вазу руском цару Николају II 1896. године. Године 1901. са Лујом Мажорелом отвара познату Уметничку школу у Нансију, коју промовише у магазину „Уметност и индустрија”. Постхумно је објављена антологија Галеовог стваралаштва уз бројне његове текстове о ботаници и хортикултури. Био је то допринос афирмацији „Нове уметности 1900” – арт нувоу, чије су особености биле симболизам и бујна биљна декорација.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs