Кинеској економији потребан беби-бум
Када је 2016. Кина укинула вишедеценијску политику једног детета, на поштанској марки за ту Годину мајмуна нашли су се мајка и два мајмунчета, у складу са новопостављеним ограничењем. Ова мера није ипак донела очекиване резултате, па комунистичке власти траже нове начине да подстакну беби-бум, јер демографска криза прети да угрози економски раст. У једном новијем истраживању кинеске владе износи се процена да би број радно способних Кинеза могао да се смањи за сто милиона од 2020. до 2035. и за још сто милиона до 2050. године.
У нацрту новог грађанског законика „породично планирање” се уопште не помиње, објавио је званични лист државног тужилаштва на мрежи „Веибо”, кинеској верзији „Твитера”. Није познато да ли ће дозвољени број деце бити повећан на троје, што би се закључило из званичне марке за наредну Годину свиње, на којој су три ружичаста прасета, или лимита уопште неће бити.
Најављена промена је и политички осетљива јер би представљала потврду да су мере које су дуго обликовале сваку породицу и друштво (већина кинеских миленијалаца су јединци) – суштински погрешне.
Недавно објављен уводник у званичном партијском гласилу са поруком да рађање није само породично него и и државно питање изазвао је оштро негодовање на друштвеним мрежама. Један студент из Пекинга прокоменарисао је да власт никада не третира своје грађане као људска бића, већ искључиво као алат за остварење својих политичких циљева. Уз то се јавио страх да ће држава да се меша у политику за повећање наталитета подједнако агресивно као када је хтела да га смањи. У неким провинцијама су, пише „Њујорк тајмс”, већ уведена ограничења за абортус и развод. Предложено је да се уведе једномесечни период „за смиривање страсти” након тужбе за развод како би супружници имали времена да се предомисле.
Буру незадовољства изазвао је и предлог двојице универзитетских професора да парови с једним дететом или без деце плаћају порез у фонд који би користили родитељи кад добију друго дете.
„Некад смо плаћали ако желимо друго дете, сада ћемо плаћати ако немамо деце. Јесмо ли ми грађани или робови”, гласио је коментар на „Веибу” са највећим бројем лајкова.
Комунистичка партије почела је да примењује политику једног детета 1979. да успори експлозивни раст становништва који је тада претио да угрози економски напредак. За друго дете су се плаћале велике казне, а жене су биле присиљаване на абортусе и стерилизацију. Данас најмногољуднија земља света има 1,4 милијарде становника и све малобројнију радну снагу која би пунила фондове све дуговечнијих пензионера.
Подизање границе на два детета није донело очекивани раст наталитета, што је забринуло руководство у Пекингу. Током 2016. је, према подацима кинеског бироа за статистику, рођено 17, 9 милиона беба, упола мање него што се очекивало. Прошле године је рођено само 17, 2 милиона, знатно испод очекиваних 20.
Питање је да ли ће укидање лимита имати било каквог ефекта јер, као и у другим земљама, образоване жене у градовима одлажу рађање док граде каријеру. Млади парови такође финансијски кубуре, док расту цене станова и школовања. Кинескиње признају да се тешко одлучују за друго дете јер је, пошто су углавном оба брачна партнера јединци, на њиховим плећима брига о четворо остарелих родитеља.
Жена које би се удавале и рађале је иначе мање него мушкараца због селективних абортуса породица које су деценијама бирале да им јединче буде мушко. Процењује се да ће за десет година бити скоро 40 милиона мање Кинескиња у репродуктивном добу.
За двадесет година број радника на једног пензионера могао би да падне са пет на 1,6, показују подаци новинарке Меи Фонг, ауторке књиге „Јединац”. Према најцрњим предвиђањима, број Кинеза би до краја овог века могао да падне на 600 милиона, колико их је било педесетих година 20. века.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
