Кад саобраћајац плеше као Елвис

Памтите ли Јована Буља? Њега су британски хипици описали као „најбољег дасу после Елвиса Прислија”, док су га посматрали како 1970. године регулише саобраћај у лондонском Оксфорд стриту. Није био само наочит него је и плесао вешто као краљ рокенрола. Али његови покрети више су личили на пируете и, уместо куковима, њихао је рукама. Чак му је и униформа – потпуно бела, од ципела преко рукавица до „тропског” шлема, с нацифраним гајтаном за пиштаљку и златним дугметима – била раскошна готово као одора у којој је Присли забављао публику у луксузним хотелима Лас Вегаса.

Та униформа саобраћајца који је плесао док је десетак година „рашчишћавао” саобраћај на Славији, Зеленом венцу, код „Лондона” само је један од експоната у музеју полиције.

Осим униформи, поставка „Историја полиције у Србији” на Андрићевом венцу 2 посетиоцима приближава наоружање, ознаке и техничка средстава од 19. века до данас, попут ручних радио-станица, милицијске секторске телефонске говорнице из шездесетих година прошлог века, преносне клипне ватрогасне пумпе...

Изложен је и први милицијски „фића”, први пут су приказана првобитна оруђа и начин рада наших форензичара: компаративни микроскопи, старе камере, полиграфи, лампе-лупе.

– Доктор Арчибалд Рајс, који је заслужан за то што је свет сазнао истину о злочинима непријатељских трупа над заробљеницима и цивилима у току Првог светског рата, још двадесетих година 20. века, имао је идеју да се оснује музеј полиције. Зато смо осветлили Рајсов непроцењив значај за формирање и модернизацију Техничке полиције код нас – каже Бранко Богдановић, сарадник Министарства унутрашњих послова, које је овом изложбом најавило отварање музеја полиције, какав постоји у многим земљама света.

Да би то био пун погодак, потврђује статистика. Изложбу је од априла, када је отворена, до сада видело 34.000 посетилаца, од тога 15.000 странаца из 68 држава. За Богдановића велико интересовање није изненађење јер, док је радио монографију о историји полиције, схватио је колико људе занима ова тема.

Књига утисака говори за себе:

„Изложба је поучна младом нараштају, а и нама старијима да се не заборави”, „Суперидеја, љубазно особље – заслужују повишице”, „Врло интересантно”...

– Поставка треба да промени слику о полицији јер заборављамо да је од 1811. Министарство унутрашњих дела имало важну улогу. Било је задужено за старање о јавном реду, личној и имовинској сигурности, здрављу, јавном моралу, сиротињи, трговини, занатима, мерама за јавну употребу, поштама, шумама. Србија у то време није имала право на војску, чак су и оружане снаге, као својеврсна мимикрија, биле у надлежности Министарства унутрашњих дела све до 1862, када је оформљено и Министарство војно – каже Богдановић.

Публика може да сазна доста тога и о развоју Жандармерије, како оне из периода од 1860. до 1941, тако и новоформиране, настале као замена за дотадашње Посебне јединице полиције, 28. јуна 2001.

Пажњу привлачи и униформе, опрема и наоружање Специјалних антитерористичких јединица.

Експонати су прикупљени из приватних колекција и београдских музеја, као и пробрани међу предметима сачуваним у полицијским станицама. Богдановић се нада да ће ускоро бити основан музеј полиције на новој адреси и са сталном поставком.