Мало степениште у новом – старом руху

Мало степениште на „Београдској тврђави”, после 115 година, изгледа као да га је јуче пројектовала Јелисавета Начић. То је резултат обнове која је трајала од новембра прошле године. Средства за уређење степеништа у духу академизма издвојила је Турска агенција за међународни развој и сарадњу (ТИКА). Реч је о основној суми од око 17 милиона динара.

Обнова је требало да буде завршена пре два месеца, али је пред крај радова испод чесме и на делу тротоара под степеништем откривена калдрма коју је од погледа посетилаца годинама сакривао дебео слој асфалта. За овај посао ТИКА је додатно издвојила 20.000 евра.

– Претпоставили смо да бисмо испред чесме могли да наиђемо на неке оригиналне делове. Срећом, претпоставке су се оствариле, па смо испод слоја асфалта високог око пола метра нашли делове калдрме у савршеном стању. Одлучили смо да је не дирамо, већ да део који недостаје допунимо. Ту су нам велику услугу учиниле „Градске пијаце”, које су у својим депоима имале остатке камена булог од кога је тај део калдрме постављен. Осим овог дела калдрме, открили смо још један део до тротоара начињен од друге врсте камена – керсантита од кога је зидано цело степениште – објашњава Невенка Новаковић, виши стручни сарадник и архитекта конзерватор у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

Највећи проблем већ деценијама када је реч о обнови Малог степеништа управо је и била набавка оригиналног камена од кога су зидане – керсантита.

– Овај камен постоји на једном једином месту у Србији, у каменолому у Рипњу, а он већ дуже време не ради. Уз ангажовање наше директорке и добру вољу садашње власнице каменолома, обезбеђен је потребан материјал. То је била једна од главних ставки пројекта, која је срећом, решена успешно – прича Ивана Филиповић Јорк, помоћник директора у Заводу за заштиту споменика културе Београда и архитекта конзерватор.

Керсантит је магматска стена која се експлоатисала у подножју Авале. Тог камена има још у резерви иако је рудник већ одавно затворен. Велики број објеката у престоници почетком 20. века зидан је управо од керсантита. Међу њима су здања Народне скупштине и школа „Краљ Петар Први”.

За потребе обнове степеништа извађено је око 40 кубика керсантита.

– Ова количина је била потребна јер су се радили компликовани елементи, а ми смо тежили да максимално очувамо оригинални изглед. Степениште је старо 115 година и то, без обзира на обнову, треба да се види. Овом приликом смо променили оштећена газишта, делове ограде, открили и обновили риголе, односно канале за одводњавање који су деценијама били затрпани земљом. На тај начин смо вратили првобитну форму целом степеништу. Чини ми се да смо учинили да степениште „продише” и продужили му век за наредних пет, шест деценија – каже Новаковићева.

Оно што је посебно важно и Ивани и Невенки јесте што су успеле да као жене наставе рад Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији.

Репрезентативни примерак парковске архитектуре

Мало степениште Савског шеталишта, ауторско дело архитекте Јелисавете Начић из 1903. године, изведено је у духу архитектуре академизма.

– Степениште је репрезентативни примерак парковске архитектуре. Интегрални је део Савског шеталишта и парковског уређења Великог Калемегдана, изведеног у маниру репрезентативних паркова европских метропола насталих крајем 19. и почетком 20. века. Мало степениште Савског шеталишта поседује архитектонско-урбанистичке и културно-историјске вредности. Налази се у оквиру „Београдске тврђаве”, која је утврђена за културно добро од изузетног значаја – каже Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Она истиче да је Завод у претходних годину дана реализовао четири пројекта реконструкције и ревитализације на „Београдској тврђави” – Чесму Мехмед-паше Соколовића, Дамад Али-пашино турбе, Мало степениште и Споменик захвалности Француској.

– Завод је радио и конзерваторски надзор над два музеја, иначе споменика културе – Музеја савремене уметности и Народног музеја, а учествовали смо у надзору над извршењем радова на 150 фасада у граду  – каже Вучковићева.