Колико је богат Путин

После осам година владања, председник Русије у одласку из Кремља Владимир Путин себе сматра најбогатијим човеком на свету – међутим, мерено емоцијама а не новцем, тврди актер руског препорода.

„Ја сакупљам осећања. Моје богатство је то што су ми народ, а можда и Бог, два пута поверили да предводим једну тако велику земљу каква је Русија”, одговорио је Путин (новинару Асошијетид преса ), упитан фебруара ове године о тачности навода који упућују на нешто сасвим обратно томе – да ће председник отићи из Кремља као богаташ рекордер, с капиталом који га чини једним од најимућнијих на свету. Реч је о тобоже четрдесет милијарди долара, поседованих иза паравана других личности.

Службено, Путин „од чије је руке” зависило хоће ли руски милијардери профитирати или страдати, у које ће области или земље и под којим условима инвестирати, а каквих ће се одлука напротив клонити, напушта своје утицајно место скоро као пуки сиромах – са 149.000 долара на рачунима у банци. С толико новца, у Русији је тешко, на пример, ишколовати двоје деце. Али податак је из Путинове личне пријаве имовине изборној комисији, у којој стоји да шеф државе мимо новца има још само стан у Ст. Петербургу (одакле је родом ), комадић земље близу Москве и два „олдтајмера” совјетске израде.

Жамор о Путиновом благу траје од јесенас, када су британски „Гардијан” и немачки „Велт” објавили да председник Русије посредно контролише 37 одсто Сургутњефтегаза, четири и по одсто Газпрома и 50 одсто Гунвора, компаније за трговину нафтом, базиране у Швајцарској. Гунвор је трећи по величини светски трговац нафтом и 30 одсто руског петролејског извоза бродовима пропушта се кроз руке „Швајцараца”. Његов суоснивач и сувласник је Генадиј Тимченко – бивши кагебеовац „бизнисмен”, а тобоже заправо само фигура која заступа Путина.

Захваљујући политичким везама, Гунвор је наводно био повлашћен у добијању послова. Имао их је и од Росњефта, руског главног нафташа чијом управом руководи Сећин, заменик шефа администрације председника Путина, објављено је.

Штампа је своје наводе засновала на изјави Станислава Белковског (Институт националне стратегије), политолога који се бави изучавањем односа у врху власти, а Белковски се позвао на изворе у самом Кремљу, међутим без имена информатора.

Крајем децембра 2007, „Гардијан” је објавио писмо Гунвора, којим се оповргава тачност навода да је Путин у икаквој вези с том компанијом или да је пак њен сувласник. Деманти је потписаоТорбјорн Торнквист, директор и други власник, тврдећи да је потпуно нетачно да председник Путин поседује или приходује од Гунвора.

 „Највећи део акција компаније припада њеним оснивачима, Генадију Тимченку и мени, а мањи – трећем инвеститору. Ни једна једина акција те организације не припада председнику Путину, или некоме који је с њим у вези”, написао је Торнквист.

Торнквист слути да су „понеке од нетачних прича о Гунвору” настале на основу појединости да је његов партнер „господин Тимченко заиста познавао председника Путина, пре него што је овај постао позната личност”. Ипак, нагађати о њиховој „заједничкој прошлости у КГБ, или заједничком 'бизнису' далеко је од истине”, речено је у демантију.

С демантијем Гунвора на страницама, новине су се онда вратиле поново Белковском. Политолог ни овог пута није открио свог информативног „инсајдера”, али остао је при ономе што је рекао. Белковски тврди да Гунвор демантијем настоји да „измени контекст” – јер, није се ни рекло да тамо негде има неких акција с Путиновим именом. Уместо папира, постоји „непрозирна мрежа” са „оф шор” чворовима, уплетена тако да крајњи финансијски корисник буде Путин...

Поента руског политолога је у закључку да се унутар Кремља хрву у борби за власт међусобно нетрпељиви кланови, и да неко ко је незадовољан сменом на трону, већ држи и антипутински досије. Опозициони политичар Борис Њемцов „уверава да ће то бити предмет истраге”, када дође време да се искреније закопа по догађајима „Путинове ере”. А, опет, неки трећи, чак и не залазећи у појединости, сумњају да шеф Кремља може бити светачки чист, када су сви други око њега и читава Русија до сржи корумпирани.

И тако се, у потрази за потврдом, дошло и до директног питања Путину, на фебруарској конференцији за новинаре, када је председник изјавио да су му дубока осећања дража од богатства. Ипак, није остао дужан ни новинарима (чији рад, узгред речно, још од потапања подморнице „Курск” и током целог мандата никада није ни уважавао ) – који, како каже, покупе „издувке из нечијег носа”, па их онда развлаче по „својим листићима”. „Гардијан” и „Велт” су ваљда ти „листићи”.