Грчка: Тврдокорни националисти

Специјално за „Политику”

Атина, априла –  Иако се у образовању много тога изменило, иако сем историје нема предмета који би код младих развијао патриотска осећања, покушај да се прекроје, ублаже и занемаре неке историјске чињенице изазвао је буру негодовања. Уџбеник историје који се прошле године појавио у настави минимизирао је чињеницу страдања грчког народа под турском влашћу, заташкавао историјске факте и у лепшем светлу приказивао Отоманскоцарство...Побунили су се родитељи, против твораца уџбеника историје устала је цела нација, књиге су пре неколико месеци симболично спаљени на ломачи испред парламента...

Ни после 17 година дипломатске борбе,Грчка није одустала од захтева упућиваних Скопљу да се назив Македонија не употребљава као назив за другу државу. Атина сматра да на то има пуно право јер се њена највећа северна територија одувек називала Македонијом. Одбијање Скопља да се нађе компромис коштало га је уласка у НАТО јер је Грчка испунила претњу и употребила вето све док се не постигне договор... Енергично се успротивила одлуци БЈРМ да се аеродром у Скопљу назове „Александар Македонски“ јер у свим овим потезима види опасност од евентуалних територијалних претензија суседа.

Највећи грчки национални празник је Дан независности и ослобађања од турске власти. Грчки народ никада није могао да заборави да јеизгубио слободу и векове провео под Отоманским царством. И данас већина народа има одбојан став према свему што је турско... Чак и према кафи која се кува на исти начин као, уосталом, и код нас али се овде зове– грчка... Ривалство са Турском траје деценијама и своју жељу да заштити границе и територијалне воде и не дозволи да се икада више дирне делић грчке територије, Грчка компензује великим издвајањима за наоружавање, јаку армију, најсавременију војну технику...

Грци љубоморно чувају своју слободу и демократске традиције извојеване у грађанском рату.Увек гласно протестују када неко у свету дира у права других народа, када се бомбардује Југославија, води рат у Ираку, када се проглашава независност Косова...Не воле ништа што је америчко и кад год су љути и незадовољни политиком, кад сматрају да неко задире у њихове интересе, протестују пред америчком амбасадом у Атини... Многи Грци су „трбухом за крухом” отишли у Америку и Аустралију, али су и тамо остали велике патриоте, верни традицијама, деценијама не мењајући начин живота у великим, чврсто повезаним породицама.

Грци чувају своју грчку цркву која има посебно место у православном свету, поштују патријарха и црквене каноне, црквени брак и чињеницу да су један од ретких ако не и једини народ коме још увек у личној карти пише које је вероисповести...

Њихов патриотизам и национализам понекад добија и другачију форму јер су, у основи, Грци– ксенофобични.

Велика емиграција, илегална али и легална, данас притиска Грчку у којој је место под сунцем потражило преко милион шест стотина хиљада „дошљака“ из Албаније, источних земаља, из Африке, Пакистана... Грци неретко према њима показују нетрпељивост иако је то радна снага без које, рецимо, грчка пољопривреда не би могла да опстане. Када је пре неколико година албански дечак, као најбољи ученик у грчкој школи, по традицији требало да понесе грчку заставу – устала је цела нација. Данима је вођена полемика може ли странац, иако је најбољи,да понесе грчко национално обележје.

У суштини, не може, јер оно што је грчко– од историје, богова, преко фете, мора и маслина, иако Европа брише границе, остаје –само грчко. Као што ће и Грци још дуго година остати исти...Они који тешко прихватају ново, који не желе да се брзо мењају, који остају верни својим навикама и специфичном, грчком начину живота на коме им многи завиде.