Посебни имплантанти за недостатке на лицу
На Клиници за максилофацијалну хирургију Стоматолошког факултета у Београду су обављене специфичне реконструктивне операције код двоје пацијената којима је малигни тумор захватио већи део лица и ока. Због рака, њима су морали да буду уклоњени очна дупља и капак, па су на том месту стручњаци поставили имплантанте. Интервенције су обављене бесплатно и изглед лица ових људи на крају је био задовољавајући.
Проф. др Витомир Констатиновић, са ове клинике, истиче да овакве операције много значе пацијентима јер после тога, ако ставе наочаре, на пример, нико и не примети да немају своје око.
– То су пацијенти код којих некад морамо да уклонимо око, нос, ушну шкољку. Разумљиво је да после интервенције имају озбиљне естетске и функционалне недостатке. Једна од могућности је да се на тим местима поставе имплантанти и да се на њих касније надограде протезе, у чему помажу колеге са протетике. Надамо се да ће ускоро РФЗО финансирати набавку протеза за све пацијенте којима је то неопходно – додао је др Констатиновић.
Проф. др Војкан Лазић, начелник Клинике за стоматолошку протетику, објаснио је да се код ово двоје пацијената карцином највероватније прво појавио у пределу слузокоже горњовиличних синуса, да је затим продро у очну дупљу и захватио очну јабучицу и околна ткива. Након дијагностике, у њиховом случају одлучено је да се најпре уклони све из очне дупље и део коштаног ткива, а затим да се обави реконструкција тог дела лица.
– Побољшавамо придржавање будуће очне протезе са капцима, а она се израђује од силикона у боји. То изгледа врло природно тако да пацијенти касније могу нормално да функционишу. Када обављамо реконструкцију вилице, пацијентима омогућавамо да нормално дишу, жваћу храну и, што је најважније – да могу да говоре. Имамо око 20 пацијената годишње са великим дефектима лица, а са дефектима вилица и више. Али, број пацијената варира из године у годину. Углавном су средње животне доби – нагласио је др Лазић.
Ове операције уживо су могли да посматрају и странци који су дошли на четвородневну међународну конференцију ради размене искустава из ове области медицине и стоматологије са нашим стручњацима.
Интересантно је да је Стоматолошки факултет Универзитета у Београду прошле године потписао уговор о сарадњи са Стоматолошким факултетом Универзитета Калифорнија у Лос Анђелесу, па су на операцијама и предавањима били и њихови наставници који се баве максилофацијалном протетиком. Они су у Београд дошли под покровитељством Фондације за оралну и фацијалну рехабилитацију, којом руководи чувени професор емеритус Џон Бјумер трећи.
Асистент др Драго Јеловац подсетио је да су до сада на Стоматолошком факултету обавили 10 микроваскуларних реконструкција дефеката главе и врата, најчешће код пацијената са малигним туморима. Занимљиво је да у данашње време постоји могућност примене 3Д технологије, што је некада била научна фантастика. Реч је о навигационој хирургији и коришћењу компјутерски асистиране технологије приликом извођења интервенција, којом се постижу врхунски резултати.
– Та технологија најчешће се користи приликом реконструкције доње вилице. Она је само помоћ јер ништа не може да замени хируршке вештине. На основу снимка са скенера, на компјутеру можемо да видимо структуру проблема и да виртуелно уклонимо малигне делове. Тако хирург пре операције већ зна шта га очекује током захвата и може да предвиди компликације. Лабораторија за антропологију, коју води Марија Ђурић, помаже нам у томе, као и Милутин Мићић, који се бави биопринтингом. Захваљујући технологији, на снимку видимо како ћемо, на пример, кост потколенице да исечемо и савијемо и да поставимо имплантанте. То је важно како би пацијент добио најбољи третман – додаје др Јеловац, који је годину и по провео у Великој Британији на обуци из микроваскуларне хирургије.
Ове операције трају веома дуго, око осам сати. Да би се уклонили дефекти, са тела пацијента узимају се режњеви мишића, али и потколенице и бутине.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
