Пет милиона нелегалних објеката

Имајући у виду наведено и чињеницу да је тренутно у катастар непокретности уписано приближно 4,75 милиона објеката, долази се до закључка да постоји око пет милиона објеката који нису уписани у катастар непокретности, чак и под претпоставком да 10 одсто оних евидентираних у Регистру објеката не буде предмет уписа у катастар непокретности, образложено је на порталу РГЗ-а.

Међутим, у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре немају информацију на основу којих је чињеница процењен укупан број незаконито изграђених објеката.

– Посебно напомињемо да се објекти на којима није уписано право својине у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, односно у катастар непокретности, не могу нужно сматрати незаконито изграђеним објектима. Постоје објекти изграђени са грађевинском дозволом после чије изградње није исходована употребна дозвола, а тек након њеног добијања стиче се услов за упис у катастар непокретности – наводе у Министарству.

Истичу и чињеницу да се објекти изграђени у градским насељима до 1948. године, стамбене зграде изграђене на сеоским подручјима до 1961, као и остали објекти израђени на сеоском подручју до 1973. године, такође не могу сматрати незаконито изграђеним. Сви наведени објекти нису предмет озакоњења (легализације) јер нису изграђени незаконито, иако их катастар нема у евиденцији.

У министарству наглашавају да се објекти не могу третирати исто у смислу уписа у катастар непокретности и у евиденцију незаконитих. Катастар бележи сваки посебан део објекта, дакле сваки стан у некој згради, док се, на пример, објекат који се састоји из више стамбених јединица у евиденцији незаконито изграђених објеката третира као један објекат, односно као целина у грађевинском смислу.

Надлежни из Министарства не наводе колико нелегалних објекта у Србији има према њиховим подацима и да ли тај број расте, мада су раније процењивали да их има око милион и по.

– Како је време издавања грађевинских дозвола осам радних дана, ни време чекања на издавање грађевинске дозволе више не може бити оправдање за незакониту градњу. Редовно контролишемо градилишта у намери да спречимо бесправну градњу – кажу у Министарству.

На питање колико је таквих градитеља до сада кажњено, будући да је градња без дозволе кривично дело, одговарају да грађевински инспектор, осим доношења решења о обустави радова, уклањању објекта и затварању градилишта, има дужност да поднесе кривичне и прекршајне пријаве против незаконитог градитеља, те је даља надлежност кажњавања у делокругу правосудних органа.

Они, пак, наводе да је током 2016. и 2017. на подручју Србије срушено 500 нелегалних објеката.

Истичу да је у последње две године легализовано више бесправних објеката него у претходних петнаест. Прецизније, од ступања на снагу Закона о озакоњењу објеката, па до 31. августа 2018, донета су 176.984 решења о озакоњењу. У претходних 15 година, на основу свих ранијих закона који су се бавили легализацијом, донето је свега око 151.000 решења. Може се рећи да је тек последњи закон, а било их је пре тога пет – дао неке ефекте.