Чињенице демантују Јовановића

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 3. маја – Приликом недавног боравка у Сарајеву, лидер Либерално демократске партије Србије Чедомир Јовановић је, према извјештају Федералне новинске агенције, изјавио да су Суада Дилберовић и Олга Сучић „биле прве жртве рата, који је и Србију учинио жртвом”. Он је ово рекао после полагања венца на мост на којем су 5. априла 1992. оне погинуле.

У Јовановићевом гесту не би било ништа спорно када би било тачно да су Суада Дилберовић и Олга Сучић, заиста, биле прве жртве рата у Босни и Херцеговини. Но, ствари ни изблиза не стоје онако како је, према извештају Фене, рекао лидер ЛДП-а и како годинама тврде сви бошњачки званичници.

Пре Дилберовићке и Сучићке у БиХ је страдало много људи. Војислав Гарановић је 15. септембра 1991. године погинуо код Босанског Брода од гранате испаљена из Хрватске. Шест дана касније у Градишци су страдале три жене и један мушкарац, такође у артиљеријском нападу са територије Хрватске. У кланцу Студена врила, код Посушја, 22. септембра из заседе је пуцано на колону ЈНА и тада да је убијен старији водник Словeнац Војко Чех. Војска је узвратила ватром и убила Лудвига Павловића, припадника усташке терористичке групе која је 1972. године из Аустралије убачена у тадашњу Југославију са задатком да подигне устанак. Код Павловића, који је тада заробљен и осуђен на 20 година затвора, нађена је легитимација резервног полицајца МУП-а Републике Хрватске.

Ако би се сви ови догађаји, као и заседа Збора народне гарде Хрватске у селу Равно код Требиња из које су 1. октобра 1991. године убили 14 резервиста ЈНА, подвели под инциденте или „увод у рат”, пре 5. априла 1992. године десило се неколико страдања Срба у БиХ. Прва жртва у Сарајеву био је Никола Гардовић, којег је 1. марта, у центру града, убио Рамиз ДелалићЋело, јер је на венчању сина носио српску заставу. Иако је јавно, на телевизији, признао убиство, Делалић, у рату командант 9. брдске бригаде Армије БиХ, никада није осуђен за тај злочин.

Пре погибије Суаде Дилберовић и Огле Сучић, Срби су масовно страдали у Босанском Броду и Купресу. Регуларне јединице Хрватске ушле су у Брод 3. марта и заједно са наоружаним локалним Бошњацима и Хрватима завеле страховладу у овој општини. Њихове прве жртве били су Андрија Мартић и његов син Момир и Душко Дујанић, које су убили 25. марта, а тешко ранили Момирову супругу Мериму и Бранка Дујмића. Идућег дана, у селу Сијековац убијено је девет Срба – најстарија жртва био је Јован Зечевић (72), а најмлађа седамнаестогодишњи Драган Милошевић. У овом селу је наредних дана убијено још 11 Срба, а за те злочине још нико није одговарао.

У нападу регуларних трупа Хрватске војске и Хрватског већа одбране на Купрес, од 3. до 5. априла, убијена су 54 Србина, а 16 заробљених се и данас воде на списковима несталих. О учешћу јединица Хрватске војске у нападу на Купрес, поред осталог, сведочи и споменик подигнут „Вуковарским бранитељима” који су од 3. до 10. априла погинули на купрешкој висоравни.