Повећана минимална цена рада на 155 динара
Влада Србије одлучила је да минимална цена рада буде повећана за 8,6 одсто и да цена по сату рада буде 155 динара. Из владе су стизале контрадикторне информације, почев од тога да договор на Социјално-економском савету није постигнут, па до коначне информације да јесте. Неслагања су очигледно била велика, јер се са овом одлуком нису сагласили представници синдиката. Предлог Владе Србије и послодаваца био је 155 динара, односно повећање од 8,6 одсто, док су синдикати тражили да се цена рада повећа за најмање 10 одсто.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић потврђује да су незадовољни постигнутим исходом преговора да повећање минималне цене рада износи 8,6 одсто.
– Послодавци су бољи трговци од синдиката, а држави је потребно да каже да је минимална цена рада повећана. Повећање минималца морало је бити најмање 14 одсто, јер су у збиру за толико већи потрошачка корпа, трошкови живота, инфлација и све оно што се рачуна – каже Савићева.
Додаје да су послодавци и овог пута за себе испословали повластице.
Убудуће неће плаћати доприносе за незапосленост, који износе 0,7 одсто на терет послодавца. Ови доприноси прелазе на државу, док они на терет запосленог остају. Према њеним информацијама, укупно фискално оптерећење на зараде од 63 одсто биће смањено за три одсто.
Љубодрагу Савићу, професору на Економском факултету у Београду, смета што и ово повећање минималне цене рада не иде на терет послодаваца, већ на терет државе, која им смањује намете, односно на терет свих пореских обвезника.
– Ове године у јануару, када је повећана цена рада, смањен је неопорезиви део зараде. Ово је други пут у кратком периоду да повећање минималца не иде на терет послодаваца. У социјално одговорној држави и послодавци треба да поднесу терет повећања минималца. Испада да је лако бити послодавац када намети иду на туђ рачун – каже Савић.
Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца, каже да они нису хтели да пристану на повећање трошкова и добили су више олакшица него што их кошта повећање минималца. За почетак, послодавцима се укида допринос за незапосленост од 0,7 одсто, а следи пакет смањења оптерећења на зараде након договора са ММФ-ом о буџету за наредну годину – појаснио је.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић рекао је да су и синдикати и послодавци, као и представници владе, постигли договор да у наредне три године минимална цена рада достигне висину минималне потрошачке корпе. Представници синдиката рекли су да нису могли да прихвате одлуку о 8,6 одсто, јер је на састанку органа синдикалних организација договорено да се тражи повећање од 10 одсто, па без поновног одлучивања тих органа нису могли да прихвате нову цену.
Како је рекао министар за рад Зоран Ђорђевић, влада је донела одлуку да минимална цена рада буде за 8,6 одсто већа, односно да буде 155 динара, јер је законска обавеза да се до 15. септембра донесе одлука о износу минималца. – Нећемо доносити ништа нереално, нека времена иза нас, када су одлуке доношене да бисмо се додворавали грађанима, ствар су прошлости. Реално излазимо са оним што можемо, у овом тренутку ово је оно што држава може да учини – рекао је Ђорђевић.
Мали: Први пут већа од 27.000 динара
Министар финансија, Синиша Мали, истакао је да ће минимална цена рада први пут прећи 27.000 динара, односно износиће 155 динара по часу, што је повећање од 8,6 одсто у односу на досадашњу цену рада од 143 динара по часу. На конференцији за медије, која је одржана након седнице савета, министар Мали је истакао да је повећање минималне зараде део ширег пакета мера, које треба да доведу до бољег привредног амбијента, задовољнијег радника и бољег животног стандарда. Он је истакао да се влада руководила реалним основама, те да је чак компромисно изашла ван оквира које одређују макроекономски показатељи раста наше економије.
– За 2018. годину износ минималне зараде био је 24.882 динара, а са овим повећањем идемо на 27.022 динара. Ово је први пут да је пређена та граница од 27.000 динара – казао је министар Мали.
Према његовим речима, треба имати у виду да је повећање минималца, само део укупног пакета мера које влада припрема до краја године, међу којима су – повећање пензија пензионерима, укидање парафискалних намета и повећање зарада у јавном сектору. Министар је изразио задовољство преговорима, рекавши да су се преговарачи међусобно борили „аргументацијом“ као и да су се уважавали међусобни предлози.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


