Ризница у рекама

Србија би ускоро могла да добије и прву подводну мапу Србије. Наше реке су богате археолошким материјалом, али никада нико није хтео на томе плански да ради и да пописује предмете од историјског значаја за нашу баштину. Такође, невероватно звучи чињеница да Србија има 2.000 километара пловних путева, али не и музеј пловидбе, каже Гордана Каровић, председница Удружења подводних ронилаца.
- Државне институције немају времена, ни новца, да се тиме баве. Удружење покушава да то надомести тако што ће оно истраживати дубине наших река, с обзиром на то да су многе локације за које се претпоставља да крију тајне из наше прошлости ван домашаја истраживача. Још има много тога да се открије у водама наших река - тврди Каровић.

Реч је о подводним налазиштима српског дела Подунавља, Саве, Мораве и Тисе, а тиме би се обезбедила основа за даљи рад на правној и физичкој заштити тих локалитета. Чланови овог удружења ће прикупљати и обрађивати историјски материјал и архивску грађу о подводној археолошкој баштини и историји пловидбе.

После подводног истраживања Трајановог моста на дну Дунава, код Костолца, између Србије и Румуније, Гордана Каровић наставља да истражује акваторијум наших река Саве, Мораве, Тисе, па и појединих притока. Она се спрема да ових дана, док је водостај Саве низак, зарони код Шапца, на месту где је некада била средњовековна тврђава и где су се одигравале бројне битке. У ову акцију креће због неких сазнања о археолошким остацима који могу бити значајни за српску и европску баштину.

Каровић са својим сарадницима припрема видео-материјал о броду "Словенац" који је потопљен 1945. године. Олупина овог брода пронађена је на 124. километру Саве код Јарка. Реч је о пароброду који је грађен крајем 19. века. То је уједно и најстарији сачувани брод у Србији. О бродовима који су пре тога пловили рекама Србије стручњаци доносе закључке на основу илустрације, али материјалних остатака нема. Брод "Словенац" је један од првих, мада, како очекује наша саговорница, вероватно не и последњи који ће бити пронађен у нашим рекама.

Она подсећа да је познато да је код Прахова на Дунаву, у септембру 1944. године, потопљено 150 немачких бродова.

"Лично сам видела 40 бродова. То може да буде занимљиво за сваку врсту истраживања. За садa је рађено само снимање, али организованог роњења на том делу Дунава није било", истиче она.

"Обале и воде река српског дела Подунавља биле су, од праисторије, позорница многих културних процеса и историјских збивања. На њихов изузетан, а до сада потпуно неискоришћен потенцијал указује добро очуван, типолошки веома хетероген археолошки материјал. Нажалост, он не потиче са археолошких ископавања, већ је углавном налажен приликом експлоатације шљунка и песка из корита река", каже Каровић.

Багери често извлаче коштане остатке мамута, бизона и џиновског јелена. Они су пронађени на Сави код Гомолаве, Сремске Митровице, између ушћа Босута и Дрине, на Дунаву код Рама. Из река су извађени средњовековни мачеви, метално посуђе, новац, делови керамичких посуда.

У рекама Србије су откривени остаци мостова, воденица, сојеничарских насеља, затим два чамца из римског периода у близини Прахова и више чамаца-мониксила (пловни чамци рађени од једног дела дрвета) различитих димензија. Најинтересантнији примерци су извађени из Саве код Хртковаца и из Дунава на простору испод Петроварадинске тврђаве. Од храстовог стабла прављено је и 14 метара дугачко пловило, без спојница. Само су весла коришћена за њихово покретање.

Реке су, за разлику од земље, много погодније за очување органског материјала у муљу. Оно што не можете да нађете на копну чека вас испод воде, ако имате срећу да га откријете, каже Каровић.

Речно благо се, нажалост, не налази у музејима, него у приватним збиркама, далеко од очију јавности. По сазнањима Гордане Каровић, приватне збирке су изузетно богате археолошким остацима од праисторијског доба до данас. Многи од њих и не знају шта крију у својим збиркама. Удружење планира да у сарадњи са њиховим власницима идуће године организује изложбу о речном благу Србије што би била прва изложба такве врсте у Србији.