Задужбина стрељаним дечацима Петру и Павлу

Од нашег дописника
Сарајево – Сећање на једну од најпотреснијих прича о страдањима Срба током протеклог рата чуваће заувек и спомен-плоча с илустрацијом два леђима окренута дечака и натписом „Капију, у спомен на Голубовић Петра, 7 година, и Павла, 5 година, подигао Анис Косовац”, постављена на улазу у једно старо православно гробље у Коњицу. Двојицу дечака, заједно са њиховим родитељима, у јулу 1992. године одвели су из стана и стрељали припадници Специјалне полиције интервентног вода Станице јавне безбедности Коњиц.

Од тада, па све до јула ове године, Анис Косовац, предратни комшија Голубовића, није престајао да размишља како би могао овековечити сећање на страхоту страдања једне српске породице. И одлучио је – на улазу у гробље, у непосредној близини своје куће, подигао је спомен-плочу убијеној браћи Голубовић. Урадио је то, каже, за своју душу.

„Подигао сам спомен-плочу ономе коме је требало, као дуг мом народу”, рекао је Косовац за „Политику”, напомињући да је и тужан и несрећан зато што то уместо њега није урадила власт у Коњицу и што се у БиХ, и након 23 године од завршетка рата, наставља прича „само о својим жртвама”. Косовчева реакција на злочин није, нажалост, привукла пажњу медија, ни оних локалних у Коњицу.

Осим спомен-плоче, Косовац је поставио и нову капију на улазу у гробље које је беспрекорно уређено, захваљујући искључиво њему, јер га он коси и редовно одржава. Није му, каже, тешко да то ради, а нису ни паре проблем јер, како каже, он је трговац и „нормалан човек” који „не мрзи”.

Породицу Голубовић, професора Ђуру, његову супругу Власту и њихова два малолетна сина, у јулу 1992. године из стана су извела и стрељала шесторица припадника Специјалне полиције. Седмогодишњег Петра нису у први мах погодили и он је побегао до пункта, где је од људи који су ту стајали тражио помоћ. Међутим, они су га поново предали злочинцима који су хладнокрвно поново пуцали у њега. Све четворо сахрањени су на градском гробљу Мусала.

„Петар никада неће испричати ни ову ни било коју другу причу. Петар је дечак два пута стрељан, једном убијен и вечно жив”, написао је новинар Драган Бурсаћ у тексту за који је добио европску новинарску награду.

За убиство породице Голубовић пред Кантоналним судом у Мостару осуђен је Миралем Мацић на 12 година затвора. Истог дана када је издржао затворску казну, ухапшен је по новој оптужници за ратни злочин, убиство тројице цивила српске националности на подручју Коњица. Крај овог суђења није дочекао, преминуо је 25. јануара, само дан пре него што је требало да буде размотрен споразум о признању кривице који је склопио са Тужилаштвом БиХ.