Немачки Орбан у трци за председника Европске комисије

Немачки конзервативац Манфред Вебер кренуо је у изборну трку да наследи место председника Европске комисије и слови за озбиљног кандидата. Сушта је супротност разбарушеном Луксембуржанину Жан-Клоду Јункеру и показао је да систематично води рачуна како да придобије већину, али га на том путу чека много озбиљних препрека.

Прву препреку је савладао код куће: добио је подршку немачке канцеларке Ангеле Меркел, што је била једначина у којој су фактори били његове шансе да издејствује победу за Немачку и договор с баварском Хришћанско-социјалном унијом (ЦСУ), чији је члан, поводом мигрантске политике.

Овај перспективни 46-годишњи инжењер прво ће морати да добије подршку и осталих странака које чине групу Европских народних партија широм Европе, што ће бити одлучено у новембру на конгресу у Хелсинкију.

Веберови критичари не могу да се начуде да је он уопште имао храбрости да се кандидује за најутицајнију функцију ЕУ, подсећајући да он представља политичку странку која одржава блиске везе с Владимиром Путином и Виктором Орбаном. Ипак, то и не мора да му буде отежавајућа околност јер су партије чланице „народњачке” групе у Европском парламенту у владама девет од 28 чланица ЕУ и, према истраживањима јавног мњења, у константном су порасту.

Политика коју Вебер заступа управо је део тих растућих суверенистичких тежњи. Он је већ најавио да ће се залагати да људи широм Европе морају да имају већи утицај на политику ЕУ, а реченице које упућује својим будућим европским гласачима звуче као слогани о враћању суверенитета: националног и гласачког.

Оно са чиме ће Вебер имати проблема су ставови о миграцији. Ако су Орбана звали мађарски Путин, Вебера сада лако могу да прозову немачким Орбан. С ишчекивањем се очекивало како ће се ове недеље Вебер определити приликом гласања у Европском парламенту о покретању фамозног члана 7 Лисабонског уговора против Мађарске. Вебер, који је 2015, када је Орбан почео да поставља ограде на граници, говорио да ће бити потребно још више ограда за заштиту европских граница и да једноставно „није могуће да стотине хиљада избеглица неконтролисано шета по Европи” – гласао је за Брисел, а против Мађарске.

Иако је гласао за казнене мере против Будимпеште, критичари сматрају да је његово обраћање у Европском парламенту било сувише млако: да није напустио своју уверења него је само учинио оно што би требало да му обезбеди што ширу подршку. Пажљиво је избегао да помене Орбана, а наглашено хвалио Јункера.

Уочи гласања у ЕП, у интервју „Газети виборча” појаснио је своје ублажене ставове о мигрантима: рекао је да се свакако мора помоћи људима у невољи, али да се противи економском кажњавању држава које имају другачије политичке ставове, конкретно о политици према мигрантима. Свој антимигрантски став је образложио неговањем европског идентитета и европског начина живота, означивши мигрантске квоте мртвим.

Остао је при ставу да се не смеју кршити европске вредности, а у случају Мађарске је изразио забринутост због положаја Централноевропског универзитета Џорџа Сороса и закона о невладиним организација. То је, како је рекао у дебати у ЕП, и био разлог зашто је гласао за покретање казненог члана против Мађарске. Поводом све гласнијих наговештаја да би у великом бунту међу европским посланицима против Орбана могло да дође и до избацивања његове странке Фидес из народњачке групе у ЕП, Вебер је изнео мишљење да би било боље да Орбан остане унутар ове групе јер би на известан начин био „под контролом” него да приступи некој екстремној или евроскептичној опцији.

Као кандидат за председника Европске комисије Вебер је у интервјуу изнео и свој програм. Главно усмерење ЕУ би сада требало да буде спољна и безбедносна политика, а велике наде је положио у аустријско председавање до краја године. „Пре свега, морамо пружити пуну подршку онима који штите спољну границу ЕУ”, рекао је Вебер.

Потом се заложио за напуштање услова о једногласном одлучивању у спољној политици ЕУ у корист већинског гласања, као што је случај с економским питањима. Истакао је да је Европа као континент у политичком смислу мора остати привржена својим вредностима и хришћанству и да не може престати да помаже људима у невољи, те да у том смислу неће бити среће за Европљане уколико афричке земље остану у хаосу.

Већ је познато да се Вебер залаже да се јасно одреде границе ЕУ и да у њу уђе западни Балкан, али да се преговори с Турском коначно обуставе.

До гласања на конгресу Европских народних партија у новембру биће још времена да се покаже да ли је Орбанова политика прејака за напредњачки клуб и колико ће Вебер морати да коригује своје ставове да би обезбедио подршку за првог човека Европске комисије на мајском гласању идуће године.