Среда, 10.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ирак тоне у хаос

Протести грађана потресају земљу која ни четири месеца након избора нема владу, док се за утицај у њој надмећу Америка, Иран, Саудијска Арабија и Турска
 Ирак тоне у хаос
Са недавних протеста (Фото АП)

После парламентарних избора у Ираку, на којима нико није освојио довољан број гласова да би сам формирао владу, уследиле су дубоке поделе и немири, који се последњих дана заоштравају.

„Ирак тоне у хаос чији је расплет у овом часу тешко предвидети”, у наслову истиче истанбулски „Јени шафак” и тврди да је последњих дана страдало више од 30 људи у сукобима припадника разних верских групација, као и у интервенцијама снага безбедности. У Анкари са великом пажњом и забринутошћу прате најновија збивања у суседној земљи јер се страхује да би даље заоштравање сукоба могло да изазове избеглички талас, као што се то десило 2003. године после америчке војне интервенције и збацивања режима Садама Хусеина. То би такође могло да појача и активности „курдских терориста”, како их називају турске власти. Припадници Радничке партије Курдистана годинама имају своја упоришта на планинама северног Ирака, у подручју према граници с Турском, дугом 200 километара.

Парламентарни избори су одржани у сложеној ситуацији, после вишегодишње борбе против џихадиста Исламске државе и пада цена нафте, што је изазвало економску кризу. Протести су почели у Басри, граду на југу земље, чији грађани траже редовно снабдевање струјом, боље јавне услуге и обуздавање непотизма и корупције у владајућим структурама. Непосредан повод је била одлука Ирана да прекине испоруке електричне енергије суседној земљи. Узроци су, без сумње, много дубљи и протести су се у међувремену пренели на Багдад и друге градове, тврде истанбулски медији у извештајима са лица места.

„Политику треба одвојити од безбедности земље”, упозорава досадашњи премијер Хајдер ел Абади, који је претрпео пораз на недавним изборима и сада се са многих страна чују захтеви да поднесе оставку.

На парламентарним изборима 12. маја нико није освојио довољно места да би могао сам да формира владу: први је радикални свештеник Моктада ел Садр (освојио 54 места у ирачком парламенту, који има укупно 329 посланика), друга је алијанса Фатих Хадија ел Амирије (48 места), а трећи је садашњи премијер Абади (42 места). Излазност бирача је била рекордно мала – свега 44 одсто грађана. Према ранијем договору, већински шиити (60 одсто становништва) треба да дају премијера, сунити (30 одсто) председника парламента, а Курди шефа државе.

Након избора земља се нашла у политичком ћорсокаку: ни после четири месеца не назире се ко би могао да формира владу. Парламент се први пут састао тек пре неколико дана, али није успео да изабере председника скупштине ни шефа државе, који треба да предложи премијера. У таквој ситуацији све гласнији су захтеви да Абади поднесе оставку. Тај шиит је досад покушавао да балансира између две стране, да одржи блиске везе и са Ираном и са Западом, односно с Белом кућом, али сада му се, изгледа, тепих измиче испод ногу. За разлику од њега, Садр поручује Техерану и Вашингтону: „Даље руке од Ирака”, док је другопласирани Амири отворено окренут ка Ирану.

„На збивања у Ираку и те како утичу САД, као и регионалне државе, пре свих Иран и Саудијска Арабија, које настоје да учврсте своје позиције у земљи која има стратешки значај на Блиском истоку, као и огромне природне ресурсе (нафте). То ће сигурно још више заоштрити политичка погађања око формирања нове владе”, преносе локални медији оцену ирачког политиколога Хасана Мусавија.

Техеран и Вашингтон то користе за међусобне обрачуне, који су отворени недавном одлуком Доналда Трампа да поново уведе санкције Ирану. У влади Хасана Роханија оптужују САД и њене локалне савезнике да стоје иза недавних бомбашких напада на ирански конзулат у Басри и друге објекте у тој земљи.

У Белој кући тврде да Техеран, у знак одмазде, припрема нападе на америчке објекте у Ираку. „САД ће сматрати одговорним ирански режим за евентуално угрожавање америчког особља и представништава у Ираку. Ми ћемо на то одговорити брзо и одлучно како бисмо заштитили живот својих грађана”, поручују из Беле куће после ракетних напада на „зелену зону”, четврт Багдада у којој се налази америчка амбасада, као и дипломатска представништва многих земаља.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar Mihailović
"Демократија" се види на делу, пре 15г су рушили и убијали Ирак да би свргнули "диктатора" који им није лизао табане и под којим се у Ираку живело 300 пута боље него сада. Једнако су урадили и са социјално најбоље уређеном државом на свету, Либијом, коју су када су свргнули у крви "диктатора" Гадафија вратили у средњи век, а на добром путу су у том смеру и бивше државичице СФРЈ. И у Србији су пучем свргнули "диктатора" који им није лизао чизме и довођењем љубитеља сладоледа Србију на КиМ довели у хаос, са тенденцијама да се ту не заврши "милосрдна" операција. И у Сирији желе да свргну "диктатора", већ је хаос, то желе и у Ирану и Северној Кореји, Украјину су разбуцали,... дакле, "демократија" за коју пуну одговорност сноси Колумбо води читав свет у хаос. Има ли томе краја, ко томе може да стане на пут, а шта се иза Волстрита ваља и наметања трговинских ратова Европи, Русији и Кини ни Баба Ванга не би могла да предвиди. Надајмо се разуму грађана Србије, бар ми више немамо дикатора.
Леон Давидович
Са таквим држава могло се владати само организациом друштва каквом су владали успешни владари. Али Америка мисли да њен друштвени систем може свуда функционисати. И ето како је то завршило, у хаосу наравно.
ObicnaBaba
Za zapadne kapitaliste IZABRANI PREDSEDNIK drzave NE SME da se mesa u legalizovanu pljacku i eksploataciju domace sirotinje i drzava sveta. Pokusa li da radi svoj posao on je DIKTATOR.
Ognjan Sretković
pa ovi ni sad nisu sretni a ameri žrtvovali sve da im pomognu baš su čudni.
Лазар
Амери су змије у трави.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.