Ирак тоне у хаос

Парламентарни избори су одржани у сложеној ситуацији, после вишегодишње борбе против џихадиста Исламске државе и пада цена нафте, што је изазвало економску кризу. Протести су почели у Басри, граду на југу земље, чији грађани траже редовно снабдевање струјом, боље јавне услуге и обуздавање непотизма и корупције у владајућим структурама. Непосредан повод је била одлука Ирана да прекине испоруке електричне енергије суседној земљи. Узроци су, без сумње, много дубљи и протести су се у међувремену пренели на Багдад и друге градове, тврде истанбулски медији у извештајима са лица места.

„Политику треба одвојити од безбедности земље”, упозорава досадашњи премијер Хајдер ел Абади, који је претрпео пораз на недавним изборима и сада се са многих страна чују захтеви да поднесе оставку.

На парламентарним изборима 12. маја нико није освојио довољно места да би могао сам да формира владу: први је радикални свештеник Моктада ел Садр (освојио 54 места у ирачком парламенту, који има укупно 329 посланика), друга је алијанса Фатих Хадија ел Амирије (48 места), а трећи је садашњи премијер Абади (42 места). Излазност бирача је била рекордно мала – свега 44 одсто грађана. Према ранијем договору, већински шиити (60 одсто становништва) треба да дају премијера, сунити (30 одсто) председника парламента, а Курди шефа државе.

Након избора земља се нашла у политичком ћорсокаку: ни после четири месеца не назире се ко би могао да формира владу. Парламент се први пут састао тек пре неколико дана, али није успео да изабере председника скупштине ни шефа државе, који треба да предложи премијера. У таквој ситуацији све гласнији су захтеви да Абади поднесе оставку. Тај шиит је досад покушавао да балансира између две стране, да одржи блиске везе и са Ираном и са Западом, односно с Белом кућом, али сада му се, изгледа, тепих измиче испод ногу. За разлику од њега, Садр поручује Техерану и Вашингтону: „Даље руке од Ирака”, док је другопласирани Амири отворено окренут ка Ирану.

„На збивања у Ираку и те како утичу САД, као и регионалне државе, пре свих Иран и Саудијска Арабија, које настоје да учврсте своје позиције у земљи која има стратешки значај на Блиском истоку, као и огромне природне ресурсе (нафте). То ће сигурно још више заоштрити политичка погађања око формирања нове владе”, преносе локални медији оцену ирачког политиколога Хасана Мусавија.

Техеран и Вашингтон то користе за међусобне обрачуне, који су отворени недавном одлуком Доналда Трампа да поново уведе санкције Ирану. У влади Хасана Роханија оптужују САД и њене локалне савезнике да стоје иза недавних бомбашких напада на ирански конзулат у Басри и друге објекте у тој земљи.

У Белој кући тврде да Техеран, у знак одмазде, припрема нападе на америчке објекте у Ираку. „САД ће сматрати одговорним ирански режим за евентуално угрожавање америчког особља и представништава у Ираку. Ми ћемо на то одговорити брзо и одлучно како бисмо заштитили живот својих грађана”, поручују из Беле куће после ракетних напада на „зелену зону”, четврт Багдада у којој се налази америчка амбасада, као и дипломатска представништва многих земаља.