Како победити меланом

Доктор Марко Ленс, некад београдски дипломац, сада, у 39. години, доцент у Кингс колеџ болници у Лондону, управо је промовисан у гостујућег професора на Медицинском факултету у Београду. Доктора Ленса у целој Европи, а нарочито у Великој Британији и Италији, цене као једног од најпознатијих стручњака у истраживањима и лечењу малигног меланома, опаког рака коже. Захваљујући својој другој специјалности, пластичној хирургији, лекар је познатих холивудских глумица, али и чланова краљевске породице и личности из италијанског политичког живота.

Као дипломац Медицинског факултета у Београду, са једном једином деветком међу десеткама у индексу, 1990. године стигао је прво на Универзитет у италијанској Верони где је специјализирао пластичну хирургију, а затим на Харвард, где је магистрирао из клиничке епидемиологије. На Оксфорду је докторирао из области малигног меланома, а данас у чувеној лондонској клиници годишње лечи између 700 и 800 пацијената са малигним меланомом, тумором пигментних ћелија коже, који спада у најопакије малигне болести. Међу његовим пацијентима много је и наших грађана који у Лондон долазе да траже лек за тешку болест. Промоција у гостујућег професора њему је својеврсно признање за успех који је постигао у светској медицини, али још више и захвалница за многе пацијенте из Србије, које лечи, а који су били практично отписани.

У Београду борави на позив Катедре за дерматологију и професорке Љиљане Меденице, директорке Института за дерматологију КЦС.

У разговору за наш лист, др Марко Ленс је покушао да објасни колико је лечење малигног меланома у свету одмакло и да укаже шта је у Србији неопходно урадити да би се ова опака болест открила у раном стадијуму, када се битка једино може добити.

– Реч је о једној од најопакијих болести, која се све чешће јавља, али, иако дефинитивног лека за меланом нема, новим терапијским стратегијама пацијентима можемо да продужимо живот. Стижу ми пацијенти којима је прогнозирано да ће живети најдуже шест месеци, а они су већ више од 20 месеци добро и воде квалитетан живот. Терапије које се спроводе у свету у већини случајева су још у експерименталним, истраживачким процедурама, али су ефикасне. То је даљи подстрек сваком истраживачу – каже млади лекар, који у Лондону већ има звање истраживача сениора.

Суштина успешне терапије је, како објашњава наш саговорник, да се меланом открије што раније, јер тада су могућности лечења веће. Основна је контрола коже и младежа, а то треба, наглашава др Ленс, да раде дерматолози у Србији, а не да лекар опште праксе каже пацијенту: „Боље је да то не дираш” или „Немој да се играш с тиме”. Дерматолог је једини компетентан да процени да ли је младеж безазлен или је на трагу опасне болести. Све особе су угрожене, а нарочито особе светле пути и светлих очију, са пуно младежа, које лако црвене на сунцу или које имају плаву или риђу косу. Међутим, то не значи да су тамнооки или тамнокоси поштеђени. Убедљиво први узрок појаве овог тумора је изложеност сунчевим зрацима, односно рекреативно сунчање, затим велики број младежа по телу, као и појава ове врсте малигнитета код блиских чланова породице.

– Правило је да – правила нема, зато пацијенти лутају и стижу касно до лекара. У Србији је процена да има 600 нових случајева годишње. Основно наше правило је да се младежи гледају, јер они се мењају са годинама, годишњим добима, хормонским статусом. Искусан дерматолог ће и голим оком видети да ли је младеж или тачкица на кожи променила ивицу, боју, димензије, симетрију… Младежи се посматрају под дерматоскопом и у случају сумње стандардна терапија је хируршко уклањање младежа – објашњава др Ленс.

Хистопатолошка анализа битна је за прогнозу даљег тока болести и избор терапије. Др Ленс објашњава како се, за разлику од клиника у Србији, у Лондону и развијеним земљама рутински примењује тзв. техника сентинелног лимфног чвора, којим се одмах проверава да ли постоји и микрочестица у првом лимфном чвору, која би се могла развити у болест и метастазе и зависно од тога комплетно се отклањају лимфни чворови у регији. Такође, постоје бројне опције лечења и када је малигни меланом већ дао удаљене метастазе. На пример, вакцине против меланома, које, како каже др Ленс, практично руше, уништавају ћелије меланома, а зависно од прописаног протокола дају се некада и три пута недељно, а некада неколико пута годишње. У лечењу се користе и антитуморска антитела, а веће наде за успех назиру се у генској терапији. Наш саговорник каже да је лечење врло скупо, да су многе од ових терапија још у фази клиничких пројеката, али да је код пацијената постигнуто драматично продужавање живота:

– Данас лек може продужити живот за 20 месеци, али ће у наредних 20 месеци бити откривено нешто ново што ће помоћи. Волео бих када бисмо пацијентима у Србији могли да пружимо барем неке од ових експерименталних техника лечења – каже на крају разговора др Марко Ленс.