Бактерије (пре)чистачи

Годишње се у Србији нагомила од шест до седам милиона тона пепела покрај термоелектрана који прекрије око 1.800 хектара обрадивог земљишта, што највише угрожава животну средину.

Ако укупну количину поделимо с бројем становника, наша земља је на првом месту у свету! Само у Обреновцу сваке године нагомила се десет милиона тона електрофилтерског пепела, тако названог према начину прочишћавања у димњаку (електрофилтери).

Искоришћење поменутог отпада на лицу места наметало се као једини излаз и зато су научници из Института за мултидисциплинарна истраживања у Београду, утемељеног још 1970, осмислили поступак у којем га прерађују у хидраулично везиво, керамику, стакло и стаклокерамику. Малтене преко ноћи дојучерашње смеће постало је тражена сировина у грађевинарству и грађевинској индустрији.

Према речима др Мирослава Никчевића, истраживача у овој научној установи и врсног стручњака за животну средину, зрачење је сведено на меру неколико пута мању од дозвољене, а велики постотак пепела може да послужи као сировина за справљање клинкера истискујући глину у справљању цемента. Једним потезом постигнута су три циља: очување околине, смањење потрошње струје у производњи и замена природних и необновљивих минерала.

Оздрављење успело

У подухват су укључени Министарство науке и Европска унија, а с београдским истраживачима сарађују „Електропривреда Србије”, Фабрика плочица „Зорка–неметали” из Шапца, „Бетоњерка” из Чачка и Фабрика цемента „Холцим” из Параћина.

Фабричка дворишта и привремена одлагалишта, у којима се деценијама гомилају најпогубнији загађивачи, други су велики разлог за главобољу. Најчешће одговорни сматрају да су све предузели ако сметлишта ограде губећи из вида – због немара, небриге или незнања – да смртоносне хемикалије и шкодљива уља завршавају у оцедним водама које увелико напајају водоводи. Најопаснија су органска једињења из хемијске, петрохемијске и индустрије пестицида.

„Коришћени су различити поступци, већином скупи и неделотворни”, објашњава др Мирослав Никчевић. „Сарађујући с Пољопривредним факултетом у Земуну, ми смо осмислили како да у уклањање загађења упрегнемо биљке и бактерије насељене на том подручју (аутохтоне). Микроорганизми их разграђују и остављају за собом нешкодљиве материје, угљен-диоксид и воду.”

Прво показно (пилот) постројење, у којем су испитане одабране бактерије и биљке (црвена детелина и разне траве), саграђено је на веома загађеном земљишту Рафинерије нафте у Панчеву. Пре започињања захвата измерено је 60 грама свакојаких уља у килограму земље, а после 40 дана једва два! Након три месеца већ су засејане биљке које су без икаквих сметњи расле, што потврђује да је оздрављење (ремедијација) успело.

Риба једе штеточине

У сличним подухватима растиње упија тешке метале у надземни изданак који се после косидбе употреби као биомаса за сагоревање. Количина метала постепено опада, напослетку се ту засади дрвеће или посеју усеви. Под окриљем Института за мултидисциплинарна истраживања годинама се проучавају биљке с најбољим учинком у извлачењу тешких метала и најподесније растиње за потоње гајење на истима местима. На списку испитиваних су сунцокрет, соја и кукуруз.

Слично спонтано обнављање може уродити на ораницама поприлично уништеним рударском делатношћу којих није мало у нашој земљи. На појединим подручјима у сливу Тимока, затрпаним јаловином из борског рудника, имате утисак да сте волшебно обрели на некој беживотној планети.

Није згорег нагласити да је цена ових обједињених поступака нижа од оне коју уговоре поједине стране компаније код нас.

Трећа велика недаћа се у скорој будућности може испоставити најпогубнијом: недостатак исправне пијаће воде. Србија се све више суочава с несташицом, нарочито у сушним данима и седмицама. Прилике додатно отежава загађење површинских, а у знатној мери и подземних токова. У Војводини на многим извориштима повећан је износ органских материја и арсена. Ни каквоћа воде за пиће у средишњој Србији није задовољавајућа, зато што се у водојаже (Гараши, Гружа, Врутци, Ћелије, Грлиште итд.) уливају органски отпаци изазивајући необуздано умножавање микроорганизама.

Најделотворнији и најчистији вид искорењивања јесте убацивање риба које се хране штетним микроорганизмима.