Пет година правили ципеле на црно

Дебељача – Фабрика „Группотре” је за три деценије рада услужно направила на десетине хиљада пари обуће за реномиране иностране модне куће, али је ово привредно друштво са тројним власништвом у минулих пет година, према наводима Пореске управе, утајом пореза и неплаћањем доприноса за ангажоване раднике оштетило државну касу за 124 милиона динара.

Према ономе што је утврдио Сектор пореске полиције у координацији са Министарством унутрашњих послова, директор фирме Бранислав Филиповић ангажовао је своје рођаке и пријатеље да региструју 12 предузетничких радњи у којима је, поред власника, и он имао овлашћења за располагање новчаним средствима. Тако удружени, услуге шивења и израде обуће купцима су фактурисали преко тих предузетничких радњи, у укупном износу од 117.609.296,52 динара, чиме није евидентиран промет у привредном друштву и избегнуто је плаћање ПДВ-а у износу већем од 23 милиона динара.

Овакво пословање било је редовна пракса у протеклих пет година, а откривено је да је у овој фабрици за то време радило стотинак радника, од којих ниједан није пријављен. Начин на који је функционисала исплата радника није непознат. Директор друштва, наводи се, подизањем готовог новца преко наменски отворених рачуна предузетничких радњи исплаћивао је зараде непријављеним радницима, чиме је избегао обрачун и плаћање пореза на доходак грађана и доприноса за социјално осигурање у укупном износу већем од 100 милиона динара, о чему је, након претреса просторија и производног погона, полиција пронашла интерну евиденцију исплате зарада радницима који су у поменутом периоду ангажовани на црно.

Припадници МУП-а у Панчеву, у сарадњи са Пореском полицијом, ухапсили су директора Филиповића, као одговорно лице предузећа „Группотре” из Дебељаче, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело пореска утаја, док су против још 12 особа због истог кривичног дела поднете кривичне пријаве у истом поступку.

Директор је пред основним јавним тужиоцем дао изјаву и поново је на слободи, чека га суђење и запрећена казна од три до пет година затвора, а без устезања говори за „Политику” да су цифре преувеличане и да није био свестан да се кривично огрешио.

– Мислио сам да је реч о прекршају. Ни то није у реду, али ризиковао сам да бих дошао до бољег посла, позиција и радника, да бих могао да створим услове да радим легално. Подаци о штети коју смо наводно направили држави нису тачни. Фирма није у систему ПДВ-а, већ смо паушалци, и нити фактуришемо ПДВ, нити за њега можемо бити задужени. У тим њиховим папирима стоји и да смо направили промет од 117 милиона, од тога треба да платимо доприносе од 104 и 23 милиона ПДВ-а, што значи да нам недостаје шест милиона само да државу намиримо. А од чега да се плате сви режијски трошкови, набави материјал и исплате зараде, како да радимо? – пита Филиповић.

Десет је година од када је кренула светска економска криза, а фирма која је претходила овој, отвореној 2011. године, у том времену је нестала. Банке су му узеле све, остао је на улици и од тада се, каже, бори за опстанак. Рачун је бивао и у блокади, често се радила тек пробна производња, па се и није знало колико ће људи уопште бити ангажовано.

– Посла за све нема. Сада сам пријавио све раднике, њих 52, од којих само тридесетак ради, а остали седе код куће – каже Филиповић и додаје да је пријавио сваког ко је хтео, али и да је већина то одбила, јер би тако изгубили друге принадлежности, као што су социјална помоћ, дечији додатак… – Једва сам направио списак за пријављивање, јер нико неће, па сам већи проблем у вези с тим имао са радницима него са инспекцијом, која је, признајем, контролисала пословање, писала казне и налагала нам да раднике пријавимо – каже Бранислав Филиповић.