Игра на малом простору
Тумарање ЕУ по ходницима нерешених проблема настављено је и на неформалном самиту у Салцбургу. Тереза Меј се вратила у Лондон с пакетом одбијених предлога за брегзит. „Гардијан” је написао да је премијерка понижена, док је „Сан” бес због става ЕУ показао описавши лидере ЕУ као „прљаве пацове”.
Други велики проблем – мигранти – није се померио с мртве тачке. Предлог са самита ЕУ из јуна о повећању припадника граничне полиције Фронтекс са симболичних 1.600 на 10.000, са задатком да чувају границе ЕУ, није „прошао” на овом сусрету. Уступање суверенитета, што је прошли пут поменула Ангела Меркел, стара је Орбанова тема: „Када су схватили да нећемо примити мигранте, онда покушавају да их уз помоћ граничне полиције сами пропусте у наше државе.” Словачки и чешки премијери су такође против: нека ЕУ да тај новац свакој чланици па нека саме ојачају границе. Чешка спољну границу ЕУ има само на међународним аеродромима, а Словачка непуних 200 километара с Украјином.
То, наравно, неће проћи. Макрон је одлучно рекао да нема више „а ла карт” ЕУ: ко неће Фронтекс, ко неће мигранте, а хоће само новац из фондова – мораће ван Шенгена. Орбан, против кога је Европски парламент изгласао покретање казненог процеса који може да заврши губитком права гласа, ове недеље је по други пут био у Москви у последња два месеца. Док се бије предизборна битка за нове људе на челу европских институција у мају идуће године, Орбан договора с Путином нове енергетске пројекте и нови крак „Турског тока”.
ОТКУП: Што се тиче америчких санкција европским фирмама које учествују у пројекту „Северни ток 2”, ове недеље смо сазнали да се Немачка „откупила”. У знак „добре воље” према САД одлучено је да ће у наредних четири-пет година, негде у Немачкој, бити изграђен терминал за течни гас који САД извозе. Заузврат – неће бити санкција. Чак ће немачки концерн који учествује у градњи руског цевовода, радити и на изградњи терминала за течни гас. Ако хоћеш један посао, мораш да „одрадиш” и други. Ако нећеш да даш два одсто БДП-а за НАТО, мораш да се придружиш САД, Великој Британији и Француској и неког следећег пута бомбардујеш Сирију. Или кога већ буде требало.
Пољски председник разуме тај политичко-финансијски бизнис. За две милијарде долара, инфраструктуру и земљиште, понудио је Американцима да оформе сталну војну базу. Иако је Пентагон разматрао различите варијанте пресељења базе „Рамштајн” из Немачке, одлука није донета. Ипак, приликом посете Белој кући Анджеј Дуда није крио своје одушевљење. У таквом тону је изнео и предлог да се база зове „Форт Трамп”, што је сигурно пријало америчком председнику, али једначина за успостављање сталне базе има још много озбиљних фактора и нагодби на вишем светском нивоу.
САД–КИНА: У америчко-кинеском трговинском рату не само да се често повећавају тарифе, него ће, по процени оснивача корпорације „Алибаба”, овај рат трајати наредних 20 година. Амерички државни секретар Мајк Помпео је пре неколико дана рекао да је Кина већа претња по САД од Русије ако се узму у обзир ризици за наставак економског раста Америке. Потом су уследиле санкције Кини због сарадње с Русијом у војној области и узвратне претње. Бела кућа је објаснила да су санкције изазване куповином руских „сухоја 35” у децембру прошле године и ракетних система С-400 у јануару ове године. Обе трансакције су обављене после ступања на снагу антируских санкција. Изузев чињенице да је циљао Москву, а погодио Пекинг, Вашингтон ће на овај начин стећи непријатеље и међу пријатељима. Наравно да су им санкције добродошле као додатни притисак на Кину, али шта урадити с Турском, Индијом и Катаром, који су такође заинтересовани за противракетни систем С-400? У дуготрајном рату санкцијама Русија предузима озбиљне кораке у смањењу зависности о долару, купује злато и смањује куповину хартија од вредности. Непријатељи обично знају на чему су, а с пријатељима никада није сигурно где могу да заврше.
МАЦУТАКЕ: Обрт на корејском полуострву мало ко је очекивао. Војни споразум Северне и Јужне Кореје на маргинама самита лидера Ким Џонг Уна и Мун Џае Ина значи крај трогодишњег рата (1950–1953) и можда крај 70-годишњег непријатељства. Од најомраженијег човека на свету Ким и његова супруга су постали медијски експонирани и политички корисни. Ким тражи нови сусрет с Трампом, позива Помпеа на разговоре о нуклеарном разоружању у Пјонгјанг, најављује да ће трајно укинути своје кључне нуклеарне ракетне објекте у присуству сведока. Игра траје. Чак и у малим гестовима. Две тоне Кимових скупоцених печурака, које су авионом стигле у Сеул, биће подељене члановима раздвојених породица које нису могле да се сретну са својим рођацима у Северној Кореји.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
