ОПЕК и Русија одбили Трампа

Суочени с недвосмисленим ставом лидера државе – највећег светског потрошача нафте, званичници групације „ОПЕК плус 11” окупили су се протеклог викенда да размотре два питања. Најпре, да ли треба да подигну производњу нафте у случају да 4. новембра САД заведе трећи и најопсежнији круг санкција Ирану, иначе трећем извознику нафте у саставу картела? Ирански министар енергетике Биџан Занганех унапред је пре неки дан најавио да неће присуствовати скупу у Алжиру, запретивши истовремено да ће ставити вето на било какву одлуку ОПЕК-а о додатном пумпању црног злата у овом тренутку.

Друга тема о којој су нафташи дискутовали – иза затворених врата у Алжиру везана је за профил даљег петро-савезништва с Русијом и групом „11”. Наиме, оно што је децембра 2016. проглашено ад-хок партнерством две групе произвођача нафте, од 2019. године – према најавама из Ријада и Москве – могло би изгледа да се преобликује у трајни савез.

Колико је јако савезништво „ОПЕК плус”, време ће показати.

Оно што јесте извесно јесте цена нафте (северноатлантске типа „брент”) постојано расте и сада се већ креће око 80 долара. Поједини берзански спекуланти спомињу већ и могућност да цена барела може поново да се залети ка 100 долара за барел. Берзанска кладионица овог пута темељи се на процени да „ОПЕК плус 11” можда неће бити у стању да брзо надокнади количине које ће „испарити” уколико већ у новембру свет остане без испорука иранске нафте, што и јесте објављени циљ трећег круга америчких санкција према Техерану. Колико Иран сада производи и извози нафте, и колико ће тамошње нафте мањкати већ почетком новембра, велика је загонетка. Наиме, док званични Техеран тврди да производи као и пре најаве нових америчких санкција, берзе и Међународна агенција за енергетику сматрају да ће светско тржиште петролеума почетком новембра остати без најмање 500.000 до милион барела дневно. Стрепећи од нових несташица, берзе нафте ових дана постојано дижу цену покретачке сировине глобалне (па тако и америчке) привреде.

Шта онда сада да предузме „ОПЕК плус”?

Уочи почетка петро-самита у Алжиру Биџан Занганех упутио је учесницима тог скупа оштру поруку:

„Надам се да (Трампове) претње неће уплашити моје колеге у ОПЕК-у и подстаћи их да извршавају налоге Америке. По мом мишљењу, изјава председника Трампа највећа је увреда за државе и нације које су у региону пријатељски наклоњене Америци”, изјавио је Занганех, пренео је веб-сајт иранске нафтне агенције Шана.

Уочи самита у Алжиру, кружиле су гласине да би „ОПЕК плус”, да изађе у сусрет стрепњама великих потрошача, могао да се договори да подигне производњу за око пола милиона барела.

Такав договор у Алжиру очигледно овог пута није постигнут.

Шта је превагнуло да се „ОПЕК плус” овако јавно оглуши о Трампов захтев, што пролетос није био случај, барем када су у питању Саудијска Арабија и Русија, није саопштено.

Министри енергетике Омана и Кувајта, Мохамед бин Хамад ел Рамхи и Бакит ел Рашид саопштили су јуче у Алжиру да ће произвођачи настојати да постигну ниво производње договорен у јуну. Како ће то ОПЕК учинити, ако Иран испадне с тржишта почетком новембра, овог пута није прецизирано.