Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Где се све крију отрови

Поставка у Природњачком музеју осмишљена тако да уклони уврежене предрасуде о отровима и отровним створењима
Где се све крију отрови
Из­ло­жба „Па­зи, отров­но” чији је аутор виши кустос др Ана Па­у­но­вић биће отворена до априла наредне године (Фотографије Д. Жарковић)
Отрови вребају и у морским дубинама

Вековима се проносила легенда како је египатска краљица Клеопатра живот окончала тако што је пустила да је уједе змија отровница. Ову верзију пре десетак година довео је у питање један немачки научник тврдећи да се чувена владарка убила попивши отровни напитак сачињен од трава и опијума. Шта год да је тачно, остаје веровање да је главну улогу имао отров. А, њега осим змија и трава, садрже и поједине гљиве, шкорпије, пауци, инсекти, водоземци, гмизавци... Све њих на једном месту окупила је изложба „Пази, отровно”, која је минулог викенда отворена у Природњачком музеју на Малом Калемегдану.

Поставка вишег кустоса др Ане Пауновић осмишљена тако да привуче све генерације и да уклони уврежене предрасуде о отровима и отровним створењима.

– Осим што их се плаше, људи су и фасцинирани отровним животињама. Како би се отклонио страх, желела сам да се људи боље упознају с отровима, да схвате да је све ствар дозе, да отрови, односно те супстанце могу да буду лековите – парафразирала је Пауновићева став Парацелзуса, оца токсикологије.

Прво што упада у очи на необичној изложби је подморница у којој су изложени модели отровних риба и медуза, односно створења чија станишта су мора. Њихов живот је додатно дочаран амбијенталном светлошћу и ефектом таласања мора. На спољашности подморнице представљене су силуете с називима створења која се у њој налазе, а задатак посетилаца је да на основу исцртаног обличја пронађу одговарајући примерак у подморници.

Ништа мање занимљиви нису ни експонати који се налазе у околним витринама. Један од првих детаља на који се наилази је напитак у малим боцама, налик ексклузивним флашираним пићима. Оно што га ипак издваја од тих пића је чудан садржај који се назире у боци. Реч је о такозваном змијском вину или кобровачи. То је иначе забрањени афродизијак који се појављује на црном тржишту, а у коме је осим змије и шкорпија. На изложбу је стигао након што су га заплениле надлежне службе.

Посетиоци су помно разгледали и примерак огромне, чупаве, црно-наранџасте шкорпије, изложених инсеката, отровне „заводнице” мухаре – црвене гљиве с белим туфнама, која је деци позната из цртаћа... За све изложене врсте постоје детаљна објашњења о њиховим особинама, о томе како отрови делују, какви су противотрови...

Ту је и прича о отровном човеку – заправо о способности наше врсте да направи оружја чији меци и стреле, натопљени отровним супстанцама, паралишу устрељене животиње.

У тераријумима лево од улаза у галерију, смештени су живи примерци паукова и шкорпија. Како објашњава Ана Пауновић, реч је о егзотичним врстама којих нема на нашим просторима, а на изложбу су дошли из узгајивачнице у Ветернику.

– Посетиоци не треба да брину јер су иза дуплих стакала. Мањи примерци се чак повремено и не виде јер се крију испод посуда за воду или вештачког зида. Млађу публику највише привлаче. Деца чак хоће да их помазе и понесу кући – указује Пауновићева, додајући да је доста експоната стигло захваљујући колегама из других институција.

Утисак већине посетилаца који су се осмелили да завире у свет отровних биљних и животињских врста је да је изложба лепа, поучна, па чак и забавна. Други у то могу да се увере до априла, до када је поставка отворена.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Decko
Ima skrivenih otrova u upravnim odborima velikih banki i drzavnih preduzeca
mijovic desimir
G.Paunovic,bravo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.