Пријава боравишта обавезна и за селидбу код рођака

Тијана из Краљева има 14 година, а средњу школу уписала је у Београду. Док не матурира, становаће код тетке на Вождовцу, а онда ће одлучити где ће живети у току студија. Пресељење, само по себи већ довољно компликован посао, тетки ове девојчице додатно су отежале и законске регулативе. Неколико дана пред почетак школске године, она је сазнала да би, ако њена сестричина и званично не промени адресу становања, могле стићи и прилично озбиљне новчане казне. Јер по Закону о пребивалишту и боравишту грађана нова адреса мора да се пријави и када је реч о малолетнику. Како су нам објаснили у Министарству унутрашњих послова, ову пријаву за дете које има мање од 18 година подноси његов родитељ, старатељ или законски заступник.

Како то у пракси функционише?

– Малолетна лица се пријављују на адреси родитеља, односно старатеља, а у случају да бораве у средњошколским домовима, код рођака или у приватном смештају, пријављују се на боравиште – објаснили су нам у МУП-у Србије.

По закону, боравиштем се сматра место у коме неко борави ван места свог пребивалишта дуже од 90 дана. Приликом пријаве наводи се време у току кога ће се грађанин задржати на новој адреси, и то може бити најдуже две године.

Али, ако се неко пријављује на адреси на којој намерава стално да живи, ту се већ ради о пребивалишту. У складу са законом пријава пребивалишта за малолетника се обавља у року од три месеца од дана рођења, односно осам дана након што се дете преселило на нову адресу.

– За пријаву пребивалишта малолетне особе које нема личну карту потребан је извод из матичне књиге рођених, који Министарство унутрашњих послова уз сагласност родитеља, односно старатеља или другог законског заступника може да прибави по службеној дужности, као и доказ о уплати републичке административне таксе у износу од 310 динара – кажу у МУП-у.

Да се пребивалиште пријављује кад се на неку адресу досељавамо на неодређено време, а боравиште ако је у питању привремено место становања, објашњава и адвокат Мирко Мирковић, који прецизира да другу опцију користе студенти који дођу на студије у други град, или ђаци кад ван свог места упишу средњу школу. Њихова адреса пребивалишта остаје на пример у Алексинцу, али је надлежним службама позната и адреса на којој привремено станују.
Упркос томе што се казне крећу од 10.000 до 50.000 динара, многи и не знају за обавезу да надлежне информишу о промени свог места боравка. У несавесности предњаче управо ови најмлађи – ученици и академци.

– Средњошколци о томе уопште не брину. Дешава се и да студенти заврше факултет и почну да траже посао а да све те године немају ажурирану адресу становања – сведочи Мирковић додајући да је ту обавезу лако испунити, одласком у полицијску станицу места у којем ће боравити.