Сентиментално путовање

Психологија изучава загонетну људску психу, познавање човека, његов однос са људима и самим собом. Познато је да нема граница човеково сазревање, и да се оно одвија током читавог живота. Због тога доживљаји и трансформације у језгру наше личности увек изнова актуелизују питање: Ко смо, одакле смо, куда идемо? У трагању за одговором на ово филозофско, психоаналитичко али и уметничко питање, Гордана Каљаловић Одановић у свом новом раду „Нежно и чврсто” полази од практичне чињенице да су у одрастању најважнији услови које ствара родитељска кућа у нашем детињству.

Властито стваралачко језгро ове уметнице засновано је на богатој скулпторској пракси, обележеној негованим сензибилитетом, интелигенцијом, осетљивошћу и интуицијом, блиском женском писму, изузетном осећају за материјал. Све ове компоненте, типичне за њену рукописну ортографију, очите су и у новом пројекту.

Наиме, питање феномена човека и његовог идентитета у раду „Нежно и чврсто” креирано је из аутобиографског угла, често присутног у уметничкој пракси. Чувајући се претеране осетљивости евокативног и ауторефлексивног исказа, фотографије из албума породице Каљаловић послужиле су за ово тзв. сентиментално путовање у којем је добро темперована њихова документарно-уметничка вишеслојност. Фрагилна сећања на прошлост и типичне породичне фотографије из педесетих година 20. века (позе, амбијент, стајлинг фризура и одеће) у једном јасно одабраном уметничком концепту модификују приватну историју у препознавање и реконструисање одређеног меморијског кода, блиског генерацији рођеној средином прошлог века.

Већ сам наслов „Нежно и чврсто”, у својој метафоричној дуалности, упућује на опозитна стања у којима су на једном крају (замишљене) идеалне целине личности, нежно сећање, а на другом – неумитна чврстина временског тока која све наше меморисане слике и идеална стања фрагментира и релативизује. И сам концепт реализације радова у овом креативном оживљавању прошлости везан је за контрасте у категоријама нежно/тактилно (принтови на филцу, платну, стаклу, пластици, уз додатак чипке) и чврсто (рамови и корице албума од прохрома); са идејним концептом поставке одлично кореспондира и дизајнерско решење каталога (Слободан Манојловић). У основи, неколико компатибилних сегмената ове софистициране позорнице породичне среће су фотографије, принтоване на поменутим материјалима, које у новим формама албума/скулптуре (Дневник одрастања), низа фотографија женских портрета на зиду (Присуства), мобилне конструкције (Сентиментално путовање), објекта (Изблиза) или видео-рада (Из породичног албума) реферирају приањајућу осећајност разломљеног погледа.

Можда је најживља сублимација фикције и сећања управо у видео-раду чију фрагментисану композицију чине документарно-креативни сегменти филмских инсерта из породичне архиве, видео-записи, фотографије, а анимација девојчице на љуљашци је лајтмотив овог рада.
У реалном животу, између пролећних благдана и предизборне кампање, „Нежно и чврсто” је осетљив интроспективни уметнички омаж нормалним вредностима грађанског живота (и здраве породице) који у читљивим креативним целинама ре/контекстуализује идентитет и идентификацију, самоспознају и имагинацију, материјално и духовно.