Акт види и невидљиво у телу

Портретиста и сликар женских актова Марија Кнежевић (1967), магистар сликарства, недавно је у пиротској галерији „Чедомир Крстић” изложбом слика женских актова насловљеном „Огледања” испричала своју ликовну причу о откривању скривеног у нагом женском телу.

Пиротској публици се представила сликама великог формата, раскошног колорита и назначене експресивности, некад и лепоте или нежности коју исијава само женско тело. Галерију појединачних или више фигура на сликама чине актови нејасног лица или без њега.

Учесница стотинак самосталних и групних изложби у земљи и иностранству, добитница бројних националних, а и међународних ликовних награда, Марија Кнежевић је првим гостовањем у Пироту, као сликар од реномеа, изазвала видну пажњу и интересовање ликовне публике.

На Вашим сликама женски акт је унутрашњи портрет женског тела. У тренутку фотографисања наго тело је тек „предложак” за будућу слику на платну. Зашто и портрет тела, будући да сте тражени портретиста, нарочито дечјих портрета који су тежи од портрета одраслих?

„Код мене бављење портретом као мотивом, траје дуги низ година, заправо од почетка је људска глава била у фокусу мог интересовања. Дечји портрет сам усавршила радећи портрет своје ћерке, од доба бебе, па надаље. Низали су се и многобројни наручени портрети, па је временом тај мотив постао сувише обавезујући и дошло је до извесног засићења. Осетивши потребу за већом слободом у изражавању, привремено напуштам портрет, заменивши га људским телом, тј. актом. Сада тело постаје прилика да се искаже не само волумен и форма већ нешто што задире у дубље слојеве."

Унутрашње лице тела на Вашим колоритом богатим сликама има своје ликовне очи и погледе, осмехе, боре, немире, грчеве и бесове у експресији акта, положају фигуре, делова тела... Како су постали видљиви?

„Полазећи од мотива акта, добијам нови импулс, свежији и мени још неоткривен. Женско тело, богато колоритом, пружа читаву ризницу ликовно изазовних сензација. Осим тога, „испод површине”, назире се могућност представљања додатних садржаја, као што су покрет, психолошка стања и међусобна садејства више фигура као у балету. Сопствени акт, као мотив на платну, постаје начин да мени самој оно невидљиво постане видљивије."

Којим путевима стижете до невидљивог? Посебним „тренинзима” силаска или уласка у своје тело, сталним дослухом са њим, интуицијом, или свиме поменутим и још понечим?

„Читав живот посматрамо своја тела која су подложна променама. Кроз „Огледање”, како сам назвала своју изложбу, врши се и „оглед”. Тако процес израде слике на платну постаје и чин откривања скривеног, а авантура стварања „тренинг”."

Ко или шта Вам помаже у тумачењу стања тела? Осећања, мисли, или нешто дубље од њиховог јединства у заједничкој чинији, телу, док сликајући акт стварате портрет тела, али и свој унутрашњи аутопортрет?

„Тумачење стања акта је променљиво, као и само тело. У зависности од тренутног расположења мог бића и ума док стварам, настаје и одређена слика, тј. представа истог. Тако тај мој акт постаје и својеврсни аутопортрет, који кроз светлост, боју и линију носи и преноси сопствене емоције."

Који основни мотив, или више њих, води ваше енергичне потезе четком нахрањеном и напојеном густим, богатим, али изнијансираним колоритом док стварате слику акта на платну? Потрага за тајном телесности, женскост или цело женско биће затворено у телу?

„Мислим да је у питању више мотива који ме нагоне да моји потези буду бржи, а четка што шира. То што ме води је набој и узбуђење пред празним платном и предстојећим чином стварања. То је и жеља да се путем потеза и експресије постигне већа живост и покрет којим тело говори. Присутна је и жеља да се кроз авантуру процеса рада открије оно нешто скривено и неухватљиво, за чиме трага сваки уметник, а то нешто се понекад деси када вас слика обрадује својом чаролијом и енергијом коју носи и коју је у стању да лако пренесе на посматрача."

Остварена ишчитавања емоција на слици акта уједно су ишчитавања слојевa бића. А шта је са телом? Да ли су диптиси, триптиси, или чак и троструки триптиси истог тела, заједнички портрет вишеслојног, а јединственог женског бића у неком тренутку у једном једином телу?

„Мултиплицирањем сопственог тела на платну, долазим до ситуације где тела воде дијалог сама са собом. На тај начин, ти дијалози, вођени у самоћи, постају нека врста психолошког дневника и универзалних запитаности људских бића. Помоћу триптиха одвајам тела у засебне просторе, али их и доводим у везу, некад психолошку, ситуациону, а све у служби ликовности која ми је на првом месту."

Можда је то и један од разлога што на већем броју фигура Ваших актова нема јасно видљивог спољашњег лица са очима или живим погледом. Ни тамо где се препознаје глава са косом?

„Главу и лице, у контексту представе акта, сматрам непотребним податком, који може да ослаби снагу акта. Предност дајем телу, да би оно исказало своју причу и приказало се у пуном сјају. Портрет је главни носилац емоција и психологије, а ја желим доминацију акта, коју би индивидуалност и снага портрета потрле. Тако настају тела на којима неки делови бивају свесно занемарени. Друге би опет партије слике издоминирале, стварајући динамичну ликовну игру и пружајући могућност посматрачу да активно учествује у наставку креирања слике."

Каја Панчић Миленковић