Караван забаве низ Дрину путевима сплавара

Перућац – Од мноштва људи и разних пловила, роштиља потпаљених на сплавовима и у чамцима, врило је јуче уочи поднева на десној обали Дрине под браном хидроелектране у Перућцу. Жега над водом подношљивија, а пред старт свуда повици и живост младих, песма, свирка... Прави летњи доживљај, провод, мерак, гушт за око 20.000 домаћих и страних љубитеља реке, окупљених на 32. Дринској регати од Перућца до Рогачице.

Ти изливи задовољства усред ове савремене забаве, утемељене на традицији давнашњих дринских сплавара који су реком, превозећи балване кору хлеба стицали, појачали су се када је означен полазак. Тада се низ Дрину отиснуо караван дрвених сплавова, чамаца, шарених пловила. Уз призоре по којима је деценијама препознатљива ова наша најмасовнија фешта на води.

Многи регаташи стигли су издалека, дуго путујући, да се препусте чарима овог забавног спуста. Не само из градова Србије него и из Швајцарске, Белгије, Мађарске, држава бивше СФРЈ. Странци углавном на чвршћим пловилима, а наши поринули у воду и мање чамце из кућне радиности, приручне од гуме, пластике, па и стиропора.

Весело друштво на једном гуменом чамцу спојило две заставе: српску и македонску: „Нас тројица дошли смо из Велеса у Македонији, први пут смо овде. О овој регати гледали смо на ’Јутјубу’ и решили да учествујемо. Нисмо погрешили, уживамо. С нама су овде и наши домаћини из бајинобаштанског ’Гица вајата’, где смо се сместили, сјајни људи, заједно смо раширили заставе”, казује крај воде за наш лист Лазе Манев из Велеса.

А беле мајице с уочљивим натписом „Ал је нама лепо” носило је једно друштво из Сремске Митровице. Њих деветоро одраслих са дечаком кога зову Капетан Маки.

– Данас му је седми рођендан. Обележиће га како најмлађем регаташу и доликује: на гуменом чамцу, где ће гасити свећице на рођенданској торти – најављује Бранислав Петровић из ове дружине.

Ипак нису сви низ Дрину кренули у чамцима, пловилима, на сплавовима. Тројица момака из Бадовинаца у Мачви оригинално су се спуштали, на суп даскама, дугим око три метра. Углавном стојећи, с веслима, а каткад и седну. – Ићи ћемо 11 километара даље од осталих, све до Оклетца. Радо долазимо на оваква места, били смо и учесници љубовијске регате. На води прелазимо по 45 километара – каже Марко Росић и додаје да су овде трећи пут.

Обалом уочи поласка одјекивала је и свирка труба, чочек у крају изворног кола. Из Врања је дошао дувачки оркестар „Шеки бенд” па кренуо да увесељава регаташе.

– И ми ћемо с трубама низ Дрину. У чамцу једног друштва из Мачванског Прњавора. На води је супер свирати – каже Бобан Саћиповић, члан оркестра.

Уочи поринућа четворици регаташа из Књажевца се пробушио гумени чамац, па су потражили колегијалну помоћ. Огласио се момак који пушта музику са снажног разгласа изнад обале с молбом да се јави ко може да им помогне. Стицајем околности, наш фоторепортер Слободан Јовичић је бициклом дошао на ову регату. Дао је флекицу од бициклистичке гуме Књажевчанима и њоме су брзо зачепили рупу на чамцу.

– Да није било фото-репортера „Политике” бициклисте, морали би да одустанемо – са захвалношћу каже Горан Милојевић, члан књажевачког четверца.

На дрвеном сплаву и министар полиције

 Међу хиљадама регаташа био је и министар унутрашњих послова Ивица Дачић. На великом дрвеном сплаву, као гост Општине Бајина Башта, спуштао се низ Дрину.

– То ми је остала традиција, и од 2008. до 2014, као министар унутрашњих послова редовно сам учествовао на овим регатама. Од свих регата на Дрини и Ибру најлепша ми је ова у Бајиној Башти, понајвише због дрвених сплавова и традиције – изјавио је уочи укрцавања за „Политику” министар Дачић.