Ердоган одсеца Истанбул од Европе

Упркос финансијској кризи и паду курса националне валуте, Турска ће прокопати канал од Црног до Мраморног мора како би растеретила Босфор и Дарданеле, који раздвајају Европу од Азије.

„То је најважнији објекат на којем ради наше министарство и настављамо неопходне припреме за расписивање тендера и почетак градње”, каже министар за урбанизам и околину, Мурат Курум, пренели су локални медији.

Према ранијим незваничним проценама, Истанбулски канал коштаће најмање петнаест милијарди долара. Многи стручњаци тврде да је и то нереална процена, пошто треба раселити око 800.000 људи из те области. После пада курса лире, помиње се чак и вишеструко већа свота и то ће у сваком случају бити огромна пара и за петнаесту економију света. Додуше, рачуна се и на значајну зараду јер ће бродови од првог дана морати да плаћају пролаз кроз канал. Званичници засад приметно избегавају да говоре о цени тог мамутског објекта.

Истанбулски канал, који многи због огромне цене називају „луди пројекат”, градио би се западно од мореуза. Када се заврши тај објекат, европски део града на Босфору претворио би се у вештачко острво. На његовим обалама никао би нови град: пословни и стамбени центар. Преко њега треба да се подигне и неколико мостова за путнички и железнички саобраћај ка Европи и обратно.

Реџеп Тајип Ердоган је први пут проговорио о Истанбулском каналу 2011. године, док је још био премијер. Канал би требало да буде дуг најмање 45 километара, широк 150 а дубок 25 метара. Моћи ће да прима највеће бродове, укључујући танкере који преносе нафту и друге опасне материјале. То би ослободило 15-милионски Истанбул опасности пошто је Босфор постао претесан да пропусти све грдосије које плове из Црног ка Мраморном мору и обратно.

У неколико хаварија, које су се десиле последњих година, страдало је више од 50 људи, а мореуз је једном данима био у пламену пошто се запалила изливена нафта. Према конвенцији, која је 1936. године увојена у Монтреу, трговачким бродовима се у време мира гарантује слободна пловидба кроз Босфор и Дарданеле. Али, развој поморства је учинио своје. Тада је годишње кроз мореузе пролазило свега 4.500 а сада више од 80.000 бродова.

„Дошло је време да се измени конвенција из Монтреа како би се заштитили људи који живе на обалама мореуза”, истичу у Фондацији за поморско право после учесталих инцидената у Босфору.  Турска влада је покренула иницијативу да се танкери и други бродови, који превозе опасне терете, изместе у канал који би повезивао Црно и Мраморно море.

Ово је један од највећих пројеката у свету, већи од Панамског и Суецког канала, изјавио је Ердоган најављујући градњу тог објекта о којем је, кажу, сањао још док је крајем деведесетих година прошлог века био градоначелник милионског града на Босфору. Истанбулски канал требао би да буде завршен до 2023. године, када Турска планира помпезно да обележи стоту годишњицу проглашења републике.

„Ердоган сада, као што су то некада радили султани, жели да иза себе остави монументални објекат по коме ће га помињати генерације које долазе”, кажу критичари „луде” идеје.