Предност дојењу, а дохрана само кад мора

Друштвене мреже су се усијале а и јавност усталасала због писма мајке која се недавно породила у Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт”, а чији идентитет није познат.

У отвореном писму објављеном на једном порталу жена је изнела низ невероватних тврдњи. Нагласила је да је у породилишту укинута дохрана беба, да тек рођени малишани од глади не могу да заспе, док мајке кукају над њима и да помешани плач одјекује ходницима ове установе.

О чему је заправо реч и да ли је ово тачно, покушали смо да сазнамо у надлежним институцијама. У Министарству здравља најпре сазнајемо да је циљ стручњака да се промовише дојење у породилиштима, јер је мајчино млеко за бебу најздравије, али да се у случају када породиља не може да доји свакако обезбеђује дохрана, и то није укинуто нити икада довођено у питање. Пометњу је изазвало увођење Уредбе о националном програму подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета, коју је донела Влада Србије, а ступила је на снагу 19. јула. У уредби су наглашене предности дојења, али и дата подршка мајкама да што пре успоставе храњење беба на овај природан начин, и скренута пажња на важност тога да маме буду са новорођенчадима и дању и ноћу.

Прим. др Љиљана Станковић, неонатолог у ГАК „Народни фронт”, објашњава да нико у овој установи неће дозволити да бебе остану гладне, али да им је циљ да промовишу дојење.

– Бебин желудац је величине кликера и довољно је да по оброку добије три до пет милилитара млека. Мајчино млеко је веома важно за здравље бебе, а подаци показују да у Србији мало више од половине новорођенчади први подој добије у првом сату по рођењу – истиче неонатолог.

Истраживање је показало да је дојење искључиви начин исхране 12,8 одсто деце млађе од шест месеци. Ту статистику требало би променити тако што мајкама мора да се помогне како би им се олакшао почетак дојења, јер је та подршка веома битна. Требало би имати на уму да није сваки плач бебе повезан за глађу. Оне плачу и из других разлога, то је њихов вид комуникације са околином. А дешава се да им се, чим почну да плачу, даје флашица са дохраном, што не би требало да се чини – истиче др Станковић.

Она сматра да жене треба едуковати и објаснити да је мајчино млеко лакше сварљиво, и истиче да је, што је жена образованија и друштво богатије – и успех дојења већи. Свега пет одсто мајки не може да доји због озбиљних проблема, каже, док остале жене то могу али се дешава да су под стресом, да имају предрасуде, да одустају када се нађу пред препрекама... Истраживања показују да дојена деца имају мањи ризик од синдрома изненадне смрти, инфекција, као што су цревне, средњег ува, дисајних путева, али и алергија. Ти малишани имају и мањи ризик за добијање метаболичког синдрома, а уједно им се подстиче развој можданих функција, интелигенције, мишљења, учења.

Ипак, чињеница је да женама које имају проблеме са дојењем треба пружити више подршке у породилиштима и показати им како се то може савладати на најбољи могући начин, јер се у неким породилиштима дешава да права подршка изостане и да је особље нељубазно према новопеченој мами. Исто тако, није у реду осуђивати маме које не могу да доје, јер се дешава да то веома лоше утиче на њихово расположење, па неке од њих сматрају да нису довољно добре мајке ако малишану не могу да приуште сопствено млеко.

Треба напоменути да је новом уредбом у породилиштима забрањено излагање плаката или других материјала произвођача или дистрибутера замена за мајчино млеко, флашица, цуцли варалица и осталих материјала којима се промовише употреба тих производа, купона за повлашћену куповину и поклона који садрже замене за мајчино млеко.