Емануел Макрон губи и министре и бираче

Нешто више од годину дана откако је победио на изборима с амбициозним плановима и великим жељама, Емануелу Макрону не окрећу леђа само министри већ и бирачи. Француски председник се суочава и с падом популарности, која је нижа и од оне коју је имао његов претходник Франсоа Оланд у часу кад је напуштао Јелисејску палату, и с осипањем свог кабинета.

После неочекиваних оставки популарног министра за заштиту животне средине Николе Илоа и министарке спорта, олимпијске победнице у мачевању Лауре Флесел, Макрона је напустио и његов блиски савезник, министар унутрашњих послова Жерар Колон. Француски председник је прихватио оставку министра полиције Колона, који је одлучио да се повуче са те позиције због намере да се кандидује за градоначелника Лиона.

„Французима и грађанима Лиона потребна је јасна ситуација тако да остајем при својој оставци”, рекао је Колон за „Фигаро”, одговарајући на питање да ли ће остати министар пошто је Макрон у првом часу одбио да прихвати његову оставку. „С обзиром на гласине и притисак, не желим да чињеница да ћу сутра бити кандидат за градоначелника утиче на министарство унутрашњих послова”, рекао је Колон (71), преноси Ројтерс.

Жерард Колон је искусан политичар. Шеснаест година је био први човек Лиона, а пре него што се придружио Емануелу Макрону у председничкој кампањи, напустио је Социјалистичку партију. Као министар полиције био је главни човек задужен за борбу против екстремизма.

Трећи министар који је у кратком року напустио француску владу можда је и најтежи ударац за Макрона, који на унутрашњем плану покушава да се ослободи епитета да је „председник богатих” због снижавања годишњег пореза на укупну имовину већу од 1,3 милиона евра. Иако је најавио два политичка потеза којима би помогао сиромашнима и болеснима – осам милијарди евра додатне потрошње за оне са најмањим приходима и додатних 400 милиона евра за здравство, подршка француском председнику је у септембру пала на 23 одсто, што је четири процената ниже од августовског истраживања.

Пре него што је Жерар Колон објавио намеру да се повуче из владе, говорио је како Макроновој екипи „недостаје понизности” и изразио жаљење због неколико грешака, посебно приступа афери око Александра Бенале.

Макронов углед је и почео да се круни после скандала када су ТВ камере снимиле његовог телохранитеља Беналу како туче демонстранте на протестима 1. маја. Одуговлачење Јелисејске палате с одговорима око овог случаја одмах је покренуло нагађања да Макроново окружење жели да се читава ствар заташка.

Популарни министар Никола Ило (62) изазвао је прави шок у јавности када је крајем августа током интервјуа за Радио Франс ентер рекао да више не може да лаже себе и дао оставку. Ило је навео да одлуку доноси јер влада није успела да постави питања животне средине као приоритет и да су направљени само „мали кораци”. Овај бивши активиста за заштиту животне средине забележио је победе за време министарског мандата попут одустајања владе од изградње аеродрома северно од Нанта, али и неуспехе у области нуклеарне енергије или због употребе глифосата, састојка хербицида за који постоји сумња да изазива рак.

Макронова стратегија да удовољи мало левици и мало десници, с циљем да окупи што шири фронт око себе, изгледа да му се враћа као бумеранг. Иако његовом политиком нису задовољни  ни левичари ни десничари, захваљујући великој већини у парламенту, неће морати много да скреће са зацртаног курса. Али, како пишу француски медији, планиране уставне реформе које укључују и смањивање броја посланика за трећину и увођење делом пропорционалног изборног система биће одложене за боља времена.

За сада нема назнака да ће због пада популарности француски председник мењати свој стил понашања који су многи прогласили арогантним, а његове говоре назвали „јупитеровским”, јер наступа као да је врховно римско божанство.

На спољнополитичком плану Макрон тесно сарађује с Берлином, али истовремено покушава да пољуљаној Ангели Меркел преотме улогу и главног европског лидера. Главни тест спољнополитичке тежине за француског председника биће избори за Европски парламент у мају следеће године. За Макрона, који обилази европске престонице тражећи подршку за очување прогресивног и либералног концепта ЕУ, највећа препрека у том окршају су популисти и десничари попут Виктора Орбана и Матеа Салвинија.

У покушају да састави најширу могућу изборну листу за ЕП Франсоа Макрон је у недељу драматично поручио да су европски избори 2019.  „борба за цивилизацију”.