Црвена крпа, зелено светло

Истраживања јавног мњења по којима постоји стварна могућност да у Србији, први пут после петооктобарских промена, власт на изборима поново дође у руке некадашњих партнера Слободана Милошевића, све више концентришу западну пажњу на 11. мај. И док међународне организације и владе мозгају о томе да ли, како и колико да комуницирају са влашћу у Београду уколико радикали однесу превагу на мајским изборима, медији посежу за стереотипима из деведесетих година како би западним читаоцима објаснили зашто су „старе снаге” надомак победи. 

Тако „Асошијетед прес” Српску радикалну странку назива „Милошевићевим лојалистима”. У анализи београдског дописника АП Душана Стојановића, која је објављена пре два дана, предсказује се да би долазак радикала на власт „драматично погоршао западне проблеме на Балкану”. Стојановић тврди да су радикали били „гвоздена песница” Милошевићеве „кампање етничког чишћења” у Босни, Хрватској и на Косову. Не спомиње да су „лојалисти” низ година били у опозицији Слободану Милошевићу, који је њихове лидере неколико пута слао у затвор.

Национализам 19. века

За разлику од Стојановића, Ели Тзортзи за британску агенцију „Ројтерс” јавља да досадашњи коалициони партнери (ДС, ДСС и Г17) једни друге називају „лажовима и издајницима”, и да ће Демократској странци можда затребати „помоћ једне партије из прошлости”, односно Социјалистичке партије Србије, како би спречила радикале да освоје власт. И АП и „Ројтерс” констатују да је Брисел Србији у последњи час понудио потписивање Споразума о придруживању Европској унији како би „експлицитно ојачао Демократску странку” („Ројтерс”), односно како би бирачима објаснио све предности „прозападног гласања”.

Обе водеће светске агенције уочавају додирне тачке кампање ДСС-а и СРС. АП за Коштуницу каже да је његова реторика против независности Косова подстакла дивљање националиста који су запалили америчку амбасаду и напали друге западне мете, док „Ројтерс” у кампањи ДСС-а проналази „романтични национализам 19. века и параноју деведесетих”, док у лецима ДСС-а са написом „Јенки, идите кући” открива „колико се странка удаљила од својих прозападних корена”.

Дан пре „Ројтерса”, „Њујорк тајмс” је по свој прилици разговарао са истим извором за тумачење Коштуничиног стања духа. Овај је утицајни дневник 3. маја цитирао анонимног западног дипломату који је за српског премијера рекао да је „антизападни, романтични националиста из 19. века”. Занимљиво је, међутим, да је поента новинара Ден Билефског заправо у позитивном контрасту који Томислав Николић представља у односу на Коштуницу. Исти неименовани западни дипломата, заједно са још неким својим колегама, рекао је новинару „Њујорк тајмса” да је Николић „мања претња западним интересима од Војислава Коштунице, који је предводио револуцију која је срушила Милошевића, али је у међувремену преузео националистичку реторику”. Изненађење је то што угледни лист о Николићу пише готово са симпатијама, описујући га као харизматичног, луцидног и духовитог. Билефски у уводном делу текста цитира Николића који инсистира да „није политичка реинкарнација Слободана Милошевића” и тврди да је Милошевићев главни проблем био што никада није завршио оно што је започео. „Ја имам популарност коју је он имао, и моји гласови долазе делом од истих људи. Али његова нас је политика излудела. Мене не могу звати другим Милошевићем”.

За разлику од новинара „Тајмса”, новинарка агенције „Блумберг” Александра Ненадовић разговарала је 5. маја само са гостима дорћолског кафића „Ипанема”. Уредници су из њених разговора у „Ипанеми” у наслову текста извукли следећи закључак: „Српски бирачи усредсређени на привреду, незаинтересовани за косовску независност”. Студенти и школовани пословни људи са којима је Ненадовићка ћаскала брину само о незапослености, инфлацији, стандарду и другим животним питањима.

Бију старе битке

Косово је за њих тема за старију генерацију, која хоће стално да бије старе битке распадања Југославије. Само је Тадићева странка, по њима, наговестила шта има намеру да ради са привредом. Александра Ненадовић позива се и на истраживање агенције „Фактор плус” објављено у једном од прошлонедељних издања нашег листа, по коме је економија за 67 одсто бирача најважније питање. Гости „Ипанеме” страхују од победе Српске радикалне странке и могућности да СРС уђе у коалицију са Коштуницом и СПС-ом, јер би то значило повратак на изолацију из деведесетих.

Немачка агенција ДПА сматра да је одлука Европске уније да са Србијом потпише Споразум о стабилизацији и придруживању „велика дипломатска игра”, јер је намера да се подрже „проевропске” снаге у земљи уочи избора заказаних за 11. мај. У тексту под насловом „Споразум ЕУ и Србије – зелено светло или црвена крпа”, пише и да аналитичари упозоравају да би таква подршка ЕУ „проевропским” снагама могла да постигне супротан ефекат, односно да би могла да доведе до јачања националистичких снага.

Стручњак за политику Балкана у берлинском Институту за спољне и безбедносне послове, Душан Рељић, каже у изјави за ДПА да „људи у Србији читају новине и да су приметили да ЕУ тражи све начине да подржи партију проевропског председника Тадића”.

Рељић, међутим, упозорава да је губитак територије за већину становништва много важнији од обећања да ће једног дана Србија постати чланица ЕУ, колико год то био снажан подстицај за промене.