Стубери су „Пријатељи” на српски начин

Суботица – Они су Стубери и у Србији је њихов јутјуб канал општа сензација, пре свега међу младом публиком, али и нешто старијима, а њихови видео-клипови имају и више од милион прегледа. То су браћа Александар, познатији као Саки и Дарио или Сићо Кесеги. Имају и млађу сестру Јелену, а ту су и њихове девојке Настасија Гагић и Гоца Дринић, те рођаци Мила и Лука Ковачевић, који су током школске године у Бечу, те Сакијев друг Младен Јањушевић, двоје запослених Миљана Ивић и Манојле Томовић, а по потреби и мештани Новог Жедника. Сваког дана у 11 часова на јутјуб платформи појављује се нових 10 минута њихових згода и акција.

Прича о Стуберима почела је пре три године као Сакијев видео-задатак за час мултимедије на Вишој техничкој школи струковних студија.

– Брат и ја смо снимили видео-клип од неколико минута који се читавом разреду допао, а професорица је поменула да бих могао то да ставим на мрежу – прича Александар. Онда су урадили филм за новосадски фестивал Филмски фронт и освојили другу награду. Оба брата су вешта са дигиталном техником и постепено се формирала идеја о постављању видео-клипова на „Јутјубу”. Смислили су име које обједињује почетно слово њихових надимака и јутјуб платформу, а ништа око њих није било занимљивије од њих самих и њихових дружења.

Изненада, обичан живот ових младих људи на селу почео је да привлачи хиљаде гледалаца.

– Можда бих најлакше објаснио да је то као емисија „Пријатељи” на наш начин. Ми само снимамо себе – каже нам Дарио, док Александар допуњава да они раде оно што им се допада: – То су скечеви о нашем свакодневном животу.

Видео-клипови Стубера су исечци из њиховог живота пуног забаве, међусобне шале и авантуре које измишљају за себе. Ишли су у потрагу за најбољим хамбургером, опонашали намештене снимке славних, 30 дана радили оно што никада раније нису, тражили најбољег пратиоца сестри за матуру, али клипови су и начин да испитају своје границе – изашли су на празну њиву и снимали на месту где је сва активност почивала на њиховој креативности.

– Делује лако и забавно, али ми смо много уложили у савладавање знања из маркетинга, дизајна, програмирања, свакодневно се едукујемо преко интернета, сваког дана учимо нешто ново о ономе што радимо. Споља, све то делује као шала, дружење, али ми стално учимо – каже Дарио, што потврђује и Александар: – Сваког дана проводим бар сат времена читајући вести из моје области. Јутјуб канал сваког дана нешто мења, а ти то сам мораш да откријеш и схваташ да ће твој посао бити све тежи због тих промена.

Стубери су лепо васпитани обични младићи и девојке, а пошто живе на селу, у њихове недељне обавезе спадају и физички послови и чишћење свињаца… Слава и популарност није оно што их мотивише. Сви имају дипломе у рукама, или су им надомак, и на питање да ли је ово само хоби, забава и да ли ће да раде неки „прави” посао, углас одговарају: – Ово је наш посао и бољи је од било којег другог посла.

– Има ту понешто и од успеха преко ноћи, али то је увек тренутни успех. Ми пласирамо оно чега се никада нећемо постидети, док су други спремни да због тренутне популарности пласирају трачеве и псовке – прича Настасија.

Тако је ова група младих људи успоставила нову врсту ријалитија, у којој су неприхватљиве псовке и сваки облик омаловажавања.

– Радимо другачије и трудимо се да сваког дана учинимо нешто занимљиво – каже Дарио, а онда углас додају: – Главни цензор је мама Драгица. Мама нам је дала први новац за камеру и за гориво, она не верује у интернет, али верује у нас. Сваког дана пре пуштања клипа она га прва прегледа и „цензурише” Нисмо лоши, свега два, три пута га није одобрила, али само због прљавих судова који су се видели у кухињи, не због садржаја – каже Александар.

Стубери живе у Новом Жеднику, селу поред Суботице. Ни у једном тренутку нису помислили да га напусте. Александар готово да не дозвољава негативне приче у друштву: – Ми волимо да будемо на селу, ми никада нећемо отићи са села, то је оно што ми промовишемо: немојте ићи из Србије, будите ту, учите, будите паметни, направите нешто у свом селу и прво гледајте своје двориште, а онда туђе.