Основан савет за подизање ратних меморијала

Управо основаним Саветом за неговање традиције ослободилачких ратова Србије, наша земља је добила кровно тело које ће уз ресорног министра одлучивати о постављању и уклањању ратних меморијала, сазнаје „Политика”.

Како је за наш лист речено у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, седмочлани Савет је основан прошле седмице, у складу са Законом о ратним меморијалима, усвојеним у јуну. Чине га стручњаци и представници државне управе, који ће давати мишљење о предлозима за постављање свих обележја посвећених ратним дешавањима и личностима, али и за њихово уклањање уколико су у супротности с интересима државе и историјским чињеницама.

Судећи по вестима из Новог Сада, први тест за Савет ће бити управо Српска Атина. Тамошња локална скупштина је одлучила да подигне споменик невиним жртвама у том граду, страдалим 1944. и 1945. године, али део јавности тврди да су међу страдалнике уврштени и сарадници окупатора, што је противно новом закону.

С друге стране, има индиција да би овај правни акт могао да доведе до накнадног уклањања бројних постојећих спорних обележја – од спомен-плоче Аћиф-ефендији у Новом Пазару до споменика албанским сепаратистима у Прешеву.

Према новом закону, предлоге за постављање или уклањање ратних меморијала могу да поднесу органи државе и територијалне аутономије, јединице локалне самоуправе, правна и физичка лица. На основу оцене савета и надлежне установе за заштиту културе, ресорно министарство доноси решење о постављању или уклањању.

Под ове одредбе, судећи по хронологији, морао би да потпадне и предлог подизања споменика невиним жртвама у Новом Саду, који су иницирали тамошњи одборници Савеза војвођанских Мађара. Њихов предлог је градска скупштина усвојила у августу, два месеца после доношења закона, а потврдила га крајем септембра.

У расправи су из СВМ-а навели да је списак жртава у чију се част подиже споменик сачињен у сарадњи комисија за тајне гробнице и међуакадемских комисија Србије и Мађарске. Али, одборници радикала су изнели тврдњу да се на тој листи налазе и правоснажно осуђени сарадници окупатора и починиоци злочина у Новосадској рацији.

У том случају, обележје не би смело да буде подигнуто јер, по слову новог закона, постављање меморијала не може бити одобрено уколико он „својом садржином не одговара историјским или стварним чињеницама” или је „подигнут лицу које је заступало фашистичке, нацистичке, шовинистичке, сепаратистичке идеје или идеологије, или је било сарадник агресора, окупатора, њихових савезника или помагача” (изузимајући судски рехабилитоване особе).

Подизање се не дозвољава ни ако меморијал вређа опште и државне интересе, национална и верска осећања, јавни морал, као и ако је посвећен догађају који није у складу с тековинама ослободилачких ратова Србије, симболизује губитак суверенитета, територијалног интегритета, целокупности и независности или слободе Републике Србије. По свим овим основама се, такође, може предложити и уклањање ратног меморијала.

На наше питање да ли постоје механизми да се евентуално предупреди подизање обележја у Новом Саду, из ресорног министарства нам је одговорено да су обавестили новосадску скупштину о садржини потребне документације за подношење предлога за изградњу ратног меморијала.

Тај предлог, према закону, мора да садржи податке о подносиоцу, опис меморијала и конкретног догађаја који је у складу с тековинама ослободилачких ратова Србије, предлог текста на њему и локације подизања, као и идејни пројекат, потребне дозволе и сагласности и предлог начина одржавања ратног меморијала.

За историчара Дејана Ристића, који је уједно био утемељивач службе за војне меморијале у ресорном министарству, најспорније је то што закон не уводи обавезу иницијатора подизања обележја да докаже да личности којима је оно посвећено нису правоснажно осуђене за ратни злочин. Тиме ће се, по његовом мишљењу, наставити лоша пракса подизања обележја посвећених „невино страдалима”.

„Мудро смишљена синтагма ’невино страдали’ која, по правилу, обухвата завршно раздобље Другог светског рата и прве поратне године, идеална је платформа за тиху, али трајну рехабилитацију ратних злочина, припадника окупационих снага и њихових сарадника. Бројни су случајеви да се приликом подизања таквих ’обележја’ државни органи нису потрудили да од иницијатора добију доказе да ниједно лице коме се обележје подиже није правоснажно осуђено за ратни злочин, нити за сарадњу с окупатором”, наводи Ристић.

Он каже да је и нови закон „кратак, контрадикторан, невешто написан текст пун мањкавости и могућности да се делује против интереса државе и супротно од историјских чињеница”.

„То и не би требало посебно да чуди будући да у стручној служби ресорног министарства већ годинама не постоји ниједан стално запослени историчар. Једино што нам преостаје је јавно изражавање негодовања и притисак на државне органе да се приступи хитним изменама и допунама закона”, наводи он.

Обележја која су у нескладу с новим законом највише има на југу централне Србије – чак двадесетак њих је посвећено албанским сепаратистима. Једно од њих, постављено 2012. у центру Прешева припадницима тзв. ОВПБМ уклонила је жандармерија, а данас је у дворишту локалне џамије.

На наше питање да ли ће ова и друга спорна обележја бити уклоњена, и о чијем трошку, из министарства кажу да ће се уклањање вршити у складу са законом, а да се о уклањању стара јединица локалне самоуправе. Остаје могућност да ће детаљи бити утаначени до краја године, кад се очекује доношење прописа потребних за спровођење закона.

Чланови савета

У чланству Савета за неговање традиције ослободилачких ратова Србије су: др Љубодраг Димић (Српска академија наука и уметности), проф. др Александар Животић (Филозофски факултет у Београду), др Љиљана Никшић (Министарство спољних послова), пуковник Слађан Ристић (Министарство одбране), Снежана Јејић (Републички завод за заштиту споменика културе), Милош Јанковић и Марија Марјановић (обоје испред Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања). Према закону, чланове именује ресорни министар на период од четири године, а они немају право на накнаду за рад.