Дмитровић: Јоветић је врхунски играч

Наша фуд репрезентација ће данас отпутовати у Подгорицу са не малим проблемима и без двојице главних стожера (Коларов и Матић) у државном тиму. Рекло би се да овакво стање највише одговара нашем ривалу, који ће по свим прогнозама сутра вече истрчати са најјачим тимом а то значи да ће у саставу Црне Горе бити и Стеван Јоветић, првотимац француског Монака, који се потпуно опоравио од неугодне повреде колена.

Голман Еибара и наш први чувар мреже Марко Дмитровић не крије да је изостанак капитена и његовог заменика, Александра Коларова и Немање Матића велики хендикеп за Србију, али да ова екипа има још доста добрих и квалитетних играча, спремних да одговоре високим захтевима фудбалског тржишта.

– Свакако да ће нам Коларов и Матић недостајати у ове две веома важне утакмице. Ради се о капитенима, нашим најбољим играчима. Ипак, Србија има довољан број квалитетнх фудбалера. Не бежимо од циља а то је да у Подгорици и Букурешту наставимо са добрим играма и победама. 

Сутрашњи дуел са Црном Гором је свакако фудбалски догађај који ће изазвати велико интересовање у две државе. Историјски меч са комшијама јесте прилика да се види ко је бољи.

– Црна Гора има сјајне појединце, одличног селектора. Стеван Јоветић је врхунски играч, сјајан нападач. Сви знамо какву екипу имају, али наш циљ је прво место у групи, наглашава репрезентативни чувар наше мреже.

Очекује се да одбрана буде на великом испиту, а млади дефанзивац Фиорентине Никола Миленковић,. Каже да у групи нема лаких мечева.

– Знамо да нема лаких противника, сви су добри и квалитетни. Права је штета што неће играти Коларов и Матић, али шта је ту је. Искрено, на трибинама очекујем паклену атмосферу. Домаћин ће бити силно мотивисан, ми такође, па шта буде, не крије некадашњи ученик Никице Клинчарског.

Сада се од Крстајића очекује да одабере најбољу једанаесторицу, спремну екипу за нове подвиге. Мада, у оваквом тренутку, сваки резултат сим пораза био би прави подвиг за Србију.

Не тако давно на тренинзима наших најбољих фудбалера могли су се видети многи познати тренери, људи који воле репрезентацију. Зато су окупљања у Старој Пазови остала неизоставни ритуал, и прилика да се размењују мишљања, оваква или онаква. Данас Спортски центар у Пазови изгледа као забрањени кавез, где је присуство на тренинзима ограничено на петнаест минута. Зато, многи, с правом постављају питање: да ли се млади тренер нечега плаши. Зато је центар све празнији, а фудбалских ентузијаста све мање...