Индустријска производња у паду

Период стабилног привредног раста се наставља, у целини економски показатељи су добри, а изузетак је само августовски пад индустријске производње од 4,3 одсто међугодишње. Привредни раст највећи је у последњих десет година, а прати га брзо раздуживање према иностранству тако да се јавни дуг смањује. Раст промета у малопродаји прати раст зарада. Бољи је салдо платног рачуна него у истом периоду прошле године, јер ће дефицит бити мањи пет одсто што је врло добар резултат, оценио је јуче Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) на представљању новог броја.

– Процењујемо да ће до краја године индустрија да порасте укупно између 2,5 и три одсто што је ниже од очекиваног – рекао је Николић додајући да је чак 12 области прерађивачке индустрије имало међугодишњи пад.

Пад је значајан посебно у фармацеутској индустрији, а аутори овог билтена то објашњавају великим ремонтом у две фабрике „Хемофарма”.

Координатор овог билтена, Стојан Стаменковић, сматра да ће раст бруто домаћег производа (БДП) бити на нивоу од 4,2 одсто, колико је проценио и Међународни монетарни фонд, али да ће наредне годинe да падне на 3,5 одсто, што је такође пројекција ове међународне финансијске институције.

Николић је оценио да је ниска доступност стана лимитирајући фактор експанзије станоградње. Цене станова су и даље високе и недоступне за просечног грађанина. Просечна цена стана по квадрату у новоградњи је 1.650 евра, а просечно домаћинство је средином ове године имало 68 одсто нижу доступност стана у односу на просечно домаћинство 28 чланица Европске уније. Цену стана у новоградњи, са чак четвртином, оптерећују трошкови грађевинског земљишта, док трошак грађења оптерећује просечну цену новоизграђених станова само са 57,8 одсто.