Расправа о пешчаној мафији

Вода и нафта нису једини ресурс који нестаје због превелике експлоатације. Све је мање песка, а ситуација није безазлена као што се чини. Чак, песак постаје тако важан да је и мафија нашла свој интерес.

У Скупштини Србије данас се током расправе о измени Закона о заштити животне средине повела расправа о експлоатацији песка и шљунка са обала река без икакве контроле, о чему је министар за заштиту животне средине Горан Триван рекао да је то проблем који га „јако тишти” и да ће морати да се уведе ред.

Посланица Српске радикалне странке (СРС) Вјерица Радета рекла је да постоји „пешчана мафија” која је повезана са „грађевинском мафијом”, а која експлоатише песак и шљунак у небрањеном делу леве стране обале све три Мораве, и са обала Саве и Дунава и то без икакве контроле и накнаде.

– Та пешчана мафија је повезана заправо са грађевинском, јер они добијају јефтино, односно они узимају бесплатно тај шљунак и песак, а грађевинци то купују сасвим извесно по неким повољнијим условима – рекла је Радета, преноси Бета.

Она је казала да се због те експлоатације појављују и еколошки проблеми, јер долази до промене тока реке, ерозије обале, поплаве чим падне киша и да људима чак нестају и њиве, те да не знају шта да раде.

– Против тако опасног криминала за ову годину немамо податке, а прошле године су поднете само четири кривичне пријаве. Ако се возите где год наиђете уз обалу реке по Западној Србији уз ток Саве и Дунава видите тамо машине, копа се, камиони возе, сви се понашају као да је држава Алајбегова слама – истакла је Радета.

Ресорни министар Горан Триван сматра да је то огроман проблем и да ред мора да се уведе.

Он је рекао да није допуштено и да не може бити допуштено да свако на своју руку ради такве ствари, да одузима од природе оно што му не припада и истакао да инспекције морају да раде свој посао.

Триван је обећао да ће урадити све што је у његовој моћи да се тај озбиљан проблем реши. Задатак нимало лак. На Дунаву, Сави, Дрини или Морави, проблем је исти. Уништавање речних корита и приобаља, угрожавање изворишта пијаће воде, пробијање насипа који штите од поплава, те ускраћивање државног буџета за милионе евра неплаћених надокнада, само су неке од последица нелегалног ископавања песка и шљунка на обалама река у Србији.

Оштрица правде у Србији није ни окрзнула оне који се богате на овај начин. Мада се о овом проблему годинама говори. Једна од разлога што локалне власти нису у стању да стану на пут оваквом „бизнису”, је недовољан број водопривредних инспектора, али и страх од конфронтације са власницима илегалних фирми, које се, не тако ретко, регрутују из редова српског подземља.