Породиље траже макар минималац

У организацији иницијативе „Маме су закон” данас ће бити одржан протест у центру Ниша како би се скренула пажња јавности на неравноправан положај породиља које су оштећене Законом о финансијској подршци породицама са децом. Представнице ове иницијативе залажу се да свака породиља у Србији прима минималац док је на породиљском одсуству, иако није остварила право на пуну надокнаду.

О овом предлогу маме су разговарале са саветницама министарке задужене за демографију и популациону политику Славице Ђукић Дејановић, која је, подсећања ради, недавно изјавила да би најбоље било да је статус државе такав да свака трудница има минималну загарантовану суму новца, али да „наш финансијски потенцијал није такав да то можемо”.

– Како се буде поправљао материјални статус у буџету, тражићемо да буде повољнији за жену, за мајку, за дете, за породицу – изјавила је министарка Ђукић Дејановић након протеста трудница, породиља и мајки због нових одредби Закона о финансијској подршци породицама са децом.

И министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је да ће ресорно министарство мењати закон у складу са економским могућностима земље. Он је такође истакао да су предложене измене закона дискриминаторске, јер „није свеједно да ли је мајка радила месец дана, три месеца или десет година” и апеловао на јавност да га не тера да прави фаулове и дискриминацију.

С обзиром на то да негодовање породиља и мама са тек рођеним бебама није било толико гласно док није усвојена измена прописа у јуну, подсетимо се како је било раније, а какве су сада финансијске обавезе државе према њима.

Пре нових измена Закона о финансијској подршци породицама са децом, жена која је била запослена мање од три месеца добијала је 30 одсто накнаде зараде на породиљском одсуству, односно 60 одсто накнаде ако је била запослена између три и шест месеци. Да би добила пуну накнаду зараде, морала је да буде запослена дуже од шест месеци. Сада се износ зараде мајки које су радиле краће од 18 месеци пре него што су отишле на породиљско одсуство, дели са 18. Осим мајки које су биле запослене мање од годину и по, овим законом највише су оштећене жене са високим платама – јер она која је, примера ради, имала плату 300.000 динара сада добија три просечне зараде, односно 150.000 динара.

У јавности се спекулише да је до знатног умањења зарада ове категорије жена дошло због тога што је новим законом знатно увећан износ родитељског додатка. Подсећања ради, до 1. јула родитељски додатак за прво дете износио је 39.000, а родитељи сада добијају 100.000 динара за долазак бебе на свет. За рођење другог детета родитељи ће добијати 10.000 динара месечно две године, а добијали су 6.410 динара, за треће дете примали су 11.538 динара две године, а сада добијају по 12.000 динара месечно десет година, четврто дете добијало је 15.384 динара две године, док ће убудуће добијати 18.000 динара месечно целу деценију. И родитељски додатак, који је мера наталитетне политике, релативно је нова појава – уведен је тек 2002. године.

Подсећања ради, Законом о финансијској подршци породицама са децом, чија је примена почела 1. јуна 2002. године, као основ за утврђивање накнаде зараде узимала се основна зарада за пуно радно време и стандардни учинак остварен месец дана пре отпочињања породиљског одсуства. Док су постојале основице за плаћање доприноса по стручној спреми није било проблема, а укидањем овог критеријума почињу злоупотребе и увећање зараде пред почетак коришћења породиљског одсуства. Изменама и допунама овог закона из 2005. године посматрају се основне зараде увећане за минули рад у три месеца пре почетка породиљског одсуства и упоређују са просечном растом зарада код послодавца, али и овај начин обрачуна злоупотребљава се фиктивним повећањем зарада.

Изменама и допунама Закона о финансијској подршци породицама са децом из 2009. године основ за обрачун накнаде зараде на породиљском боловању је основна зарада увећана за минули рад у 12 месеци пре отпочињања породиљског одсуства. Да би се на неки начин заштитиле жене које нису радиле свих 12 месеци, за недостајуће месеце рачунала се половина просечне зараде у Србији, што се показало као лоше решење. Наиме, да би оствариле сто одсто накнаде, за шта је било потребно да буду у радном односу дуже од шест месеци, жене су у сарадњи са послодавцима почеле фиктивно да се запошљавају и најчешће неосновано уговарају основну зараду која се кретала и до максимума од пет просечних зарада у Србији. Притом велики број жена уопште није радио, већ је одлазио на трудничко боловање и период од шест месеци попуњавао износом боловања уговорене основне зараде, док се за преостали период рачунала половина просечне зараде у Србији. По престанку породиљског одсуства овим женама је по правилу престајао радни однос. Поред тога, један број послодаваца женама је по сазнању за трудноћу вишеструко увећавао основну зараду, док су зараде осталих запослених остале непромењене.

Новим законом као основ за утврђивање накнаде зараде узимају се плаћене основице за обавезно социјално осигурање које су евидентиране на дан подношења захтева, у 18 месеци пре породиљског одсуства, односно трудничког боловања, што значи у периоду када је жена радила и њен послодавац јој за време проведено на раду исплаћивао зараду. Другим речима, свака жена добити ће накнаду сразмерно времену проведеном на раду и уплаћеним доприносима.