Банов манастир – Баноштор

Баноштор је мало место у општини Беочин, на обали Дунава, тамо где се потоци Текениш и Читлук уливају у Дунав. Туристи и посетиоци за Баноштор знају по рибарима и виноградарима, односно рибљем паприкашу и винима, али и по добром проводу на чардама. Једним погледом са Дунава, види се цело село.

Назив Баноштор настао је по банском, племићком манастиру, једном од најстаријих на панонским просторима. Бан Белуш, шурак угарског краља Беле Другог, на свом поседу уз Дунав, средином 12. века, гради бенедиктански манастир са црквицом. У Папском писму и другим документима из тог времена појављује се званичан назив Банум монастеријум, што ће рећи – бански манастир. Био је средиште вере у митровачкој бискупији све до 15. века, када је сравњен са земљом и на чијем месту је подигнута џамија, а после Мохачке битке на темељима џамије мештани подижу прву православну цркву, потом и Цркву светог Рудолфа, од које су до данашњих дана остале само рушевине.

Баношторци су вредни људи, баве се оним послом који доноси неопходна средства за живот (део су месне индустрије из Мартинаца), веома су везани за Дунав (страсни су риболовци) и за своје винограде и воћњаке.

У центру села, на обали Дунава, поред чарде „Јоле”, ради и скела под истим именом која нон-стоп превози путнике и возила са једне на другу, бачку обалу Дунава, кажу мештани, од чарде до чарде у Бегечу. То је уједно и најкраћи пут од Сремске Митровице до Бачке Паланке. На високим стубовима уроњеним у реку, чарда је занимљива грађевина покривена трском са салом од 50 места и великом терасом са 200 места. Осим због рибље чорбе и осталих јела од речне рибе, овде гости често долазе и због, овчјег паприкаша, специјалитета куће, и чувених, домаћих баношторских вина и ракије и увек расположених тамбураша.

Вожња чамцима, а могуће и риболов уз искусне аласе, романтичне шетње обалом Дунава, а лети и купање (али, уз опрез, јер Дунав је ћудљива и моћна река), главна су атракција Баноштора. Вожња скелом на другу обалу је такође доживљај. Ту су и путеви вина, уз дегустацију овог божанског пића и занимљиве приче виноградара, али и аласа.