​Јутро ће променити све. Или неће

Наши јутарњи програми су као кафа: неко воли домаћу с више шећера, неко горку, неко страни „лате”, а неко као на пример Радио-телевизија Србија – инстант варијанту „два у један”. Штеди време и новац.

Гледаоци су добили дужи Јутарњи програм јавног сервиса, који сада траје до 11 сати, али су остали без емисије „Кренимо редом”, а новинари и водитељи су прекомпоновани из ове две емисије и Дневника (Бранко Веселиновић). После два нова Јутра основни утисак је да није довољно да у студију седе два водитеља да би нешто било квалитетније и занимљивије.

Уосталом, тако се само енергичније кренуло „стазом слонова” јер све комерцијалне телевизије имају по двоје водитеља јутарњег програма: Јована и Срђан (Прва), Сарапа и Деа (Пинк) и Марић и Ирина (Хепи).

Бројни новинари и репортери из редакције у Београду и из мреже дописништава широм Србије само су наизглед допринели разноврсности.

Уколико вас неко ко није гледао пита шта сте гледали у Јутарњем програму, нећете имати чега да се присетите осим, нажалост, у уторак извештавања дописника Драгана Марковића с места великог ланчаног судара н ауто-путу код Мијатовца.

Нико од Јутарњег програма који сада траје пуних пет сати не очекује ексклузивност и сензационализам који би вештачки подизао гледаност, недостаје више занимљивих гостију и тема за које нема простора у другим емисијама с мањом минутажом. Или да будемо још скромнији у очекивањима: кад већ новинарка изађе сто метара од зграде телевизије, у Ташмајдански парк и разговара са запосленима из градског зеленила и ако не жели да сазна, на пример, зашто у жардињерама у главном граду уместо цвећа „расту” пикавци, није ни битно ни да пита „како се стручно зове машина коју ми зовемо дувалица”, а људи јој одговоре дувач лишћа. И то није крај. Следеће питање је још импресивније. Гласило је: „Да ли вам прилазе радознали грађани да питају по ком принципу ради та машина за дување лишћа?”

У понедељак смо на РТС-у видели прву епизоду домаће серије „Јутро ће променити све”, која ће без сумње освојити гледалиште. Али, премијера која се емитује у 22 сата, док у ударном времену иде ко зна која по реду реприза серије, најблаже речено, необично је решење оног који кроји ТВ шему.

Тим пре што јавни сервис ретко има на програму урбане серије које не претендују да буду комедије, а баве се „животом и прикљученијем” жена и мушкараца на прагу четврте деценије.