Ф-35 може све осим да лети

Привремено приземљење авиона типа Ф-35 још је једна у низу непријатности у историји развоја овог оружја, најскупљег у историји, чији би развој и одржавање до 2070. године требало да коштају око билион долара.

Сага о Ф-35 почела је још раних деведесетих година, да би, уз хрпу непредвиђених трошкова астрономских размера и померених рокова, као и препуцавања око њихове скупоће и не сасвим беспрекорне ефикасности, ови модели за прве борбене летове били употребљени тек ове године. У Ф-35 су сумњали чак и амерички политичари, док су многи у иностранству, пре свих Руси, тврдили да овај авион никада неће бити непобедив, како је то предвиђено.

У борби су Ф-35 први пут употребили Израелци, пролетос, вероватно против проиранских снага у Сирији. Затим су 27. септембра у Авганистану САД њиме бомбардовали талибане.

Дан касније је један од модела Ф-35 доживео несрећу у Јужној Каролини, након чега је нађена грешка у конструкцији цеви за гориво, која је потакла Пентагон да прогласи максимално дводневну обуставу свих летова тог авиона док квар не буде сређен. За тим су се повели и Израелци док је армија Велике Британије саопштила да неће прекинути све тренажне летове Ф-35. Он је испоручен и Италији, Холандији, Норвешкој, Турској, Јапану, Јужној Кореји и Аустралији.

Највећу флоту ових летелица имаће САД, њих око 2.500 од планиране 3.000. Ф-35 би америчкој војсци требало да подари несавладивост у ваздуху, али до евентуалног остварења те замисли остаје још много посла, што је било јасно и још два дана пре вести о принудном приземљењу ове летелице. Тада је „Дифенс њуз” пренео да је амерички секретар за одбрану Џејмс Матис наредио да се степен спремности на четири типа војних авиона, укључив и Ф-35, подигне на 80 процената до идућег септембра. Према подацима за фискалну 2017. годину, како је објавио „Милитари тајмс”, Ф-35А, један од три модела овог авиона, био је на 55 одсто спремности.

Док се Американци питају како да их најзад среде, Турци се муче да ове летелице уопште добију премда су и они уложили у њихов развој и представљају једног од добављача делова за Ф-35. У погледу тог авиона, и турски и израелски чвор завезали су руски противваздушни системи.

У Вашингтону страхују да би руски С-400, који Турска најављује да ће купити, могао прочитати неке од одлика Ф-35 које се држе у тајности. Анкара је, након извесног одуговлачења, у јуну примила прва два авиона ове врсте, али је већ месец дана касније Конгрес САД опет испоставио услове за њихову даљу испоруку.

Израелска авијација је, пак, суочена с руским системом С-300, недавно допремљеним снагама сиријског председника Башара ел Асада. На ту вест су израелски званичници настојали да делују нехајно, као да њихове авионе, у првом реду управо „невидљиви” Ф-35, руске ПВО батерије не могу довести у опасност. Опрезнији међу Израелцима су ипак констатовали да ће њихова ваздушна флота на мисијама у Сирији сада имати сложенији задатак. Ако ни Ф-35 није онако поуздан као што су се надали, израелске муке биће и још веће.