Савремено лечење рана

Процењује се да у нашој земљи више од 20.000 особа има хроничне ране које не зарастају месецима, па и годинама. Најчешће настају због обољења дубоких вена, или као последица дијабетеса, дуготрајног лежања и малигних процеса на кожи. Да би их излечили, многи болесници користе све препарате за које су чули да помажу, па ипак им ране незарастају већ се повећавају. Ране, упозоравају стручњаци, не би требало самостално лечити јер ако се нестручно третирају могу да изазову сепсу и угрозе живот. Осим тога, на оним неправилно леченим које не зарастају годинама могу да настану и малигне промене. Хроничне није једноставно лечити ни када се примењују најсавременије медицинске мере, будући да свака има своје специфичности и да сваки организам не реагује подједнако на терапију.

По речима др Саше Боровића, кардиохирурга у Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, на појаву венских рана највише утиче седење, недовољно кретање и дуготрајно стајање. Успорени проток крви у дубоким и проширење површних вена повећава притисак у венском крвотоку. Капилари нису кадри да га издрже, прскају и крв се разлива у кожи и поткожним ткивима. У таквим условима кожа се слабије храни и спорије ослобађа метаболичких продуката, постаје преосетљива и на незнатну повреду. Таква рана не само да не зараста већ се и стално проширује.

Пропадање коже због болести

Венске ране могу да настану и као последица тромбозе. Код појединих особа слабост вена је предодређена наслеђем, наводи наш саговорник. Међутим, обољења дубоких вена најчешће настају услед дуготрајног седења, будући да су у том положају мишићи ногу неактивни. Ти мишићи су, заправо, венске пумпе, јер се ходањем стежу и потискују крв у венама. Успорена венска циркулација погодује настанку тромбозе, у венама се таложе тромбоцити (крвне плочице) и стварају угрушци. Ове процесе најављује бол у листовима потколеница после дуготрајног седења који ходањем не пролази и оток потколенице и стопала. Међутим, тромбоза може да се развија и без најаве и да се изненада испољи јаким боловима у листовима. Бледило или љубичаста пребојеност коже знаци су да је венска циркулација наглашено смањена или да је потпуно престала и тада мора да се предузме хитно лечење.

(/slika2)- Када се постави дијагноза тромбозе дубоких вена неопходно је да се лечи у болници а после тога се доживотно носе чарапе за вене или завоји, да би се помогла циркулација. Осим тога, ови болесници требало би да избегавају дуго седење и стајање, редовно одржавају хигијену коже и регулишу столицу.

Хроничне ране због смањене циркулације могу да буду и последица других болести. Уколико су настале због дијабетеса, осим лечења облогама, рану треба растеретити притиска. Шећер у крви тих болесника мора да буде добро регулисан да би гликолизирани хемоглобин (HbA1C) био мањи од седам одсто. Само под тим условима рана може да зарасте. Ране могу да добију и болесници с ослабљеном функцијом срца и отеченим ногама. Оне се тешко лече и често се понављају. Болесници с реуматоидним артритисом такође могу да добију ране, које не могу да се излече ако болесник не узима имуносупресивну терапију. Плућни болесници због смањене количине кисеоника такође су подложни ранама. Ни ове ране неће да зарасту ако се терапијом организму не обезбеди довољно кисеоника.

Лечење рана је холистичко, наглашава наш саговорник, односно лечи се читав болесник, а не само рана. Пре терапије треба га добро упознати, такође и болести које има, размотрити које лекове узима, проучити животне навике и по потреби их кориговати. Локално лечење подразумева детаљан преглед од којег зависи избор терапије. Испитује се присуство и распрострањеност одумрлог ткива, утврђује да ли рана има сакривене „џепове“ и знакове инфекције, да ли се простире испод ивица коже, проверава се количина и природа течности, изглед новог ткива и коже око ране, артеријска циркулација у њеном окружењу, а понекад се предузима и ултразвучна процена дубоких вена и артерија. Само ако је инфицирана, с ње се узима брис с антибиограмом да би се открио узрочник инфекције и лечио одговарајућим антибиотиком. Процена ране се обавља и на основу мириса који стварају анаеробни микроби.

Сребро против микроба

После дијагнозе предузима се локално лечење и зависно од наведеног стања ране, користи се више различитих савремених облога. Погрешно је уверење да рана треба да буде сува да би зарасла. Зато облоге могу да садрже хидрогел, супстанцу која додаје влагу сувој рани. За одржавање оптималне влажности употребљавају се и хидроколоиди и полиуретански полимери. Алгинати (добијени из морских алги) имају велику моћ упијања и користе се за гнојне ране у којима се ствара вишак течности. Садрже минерале калцијум, цинк, манган.

Инфициране ране се лече и облогама које садрже антисептике (сребро или јод). Јони сребра убијају бактерије. Истовремена употреба облога са сребром и системских антибиотика изузетно је ефикасна за лечење тешких облика инфекције ране. Њима су нарочито склони дијабетичари и болесници на имуносупресивној терапији. Доктор Боровић саветује да ову савремену облогу треба мудро користити како прилагодљиве бактерије не би створиле отпорност и на јоне сребра. Користе се и облоге за подстицање зарастања с колагеном и оксидисаном целулозом и облоге у облику полиуретанске пене за заштиту младог гранулационог ткива.

Применом таквих облога ране зарастају неупоредиво брже, болесници се за 50 одсто брже враћају редовним активностима. Ређе се мењају и смањује се број посета патронажних служби. Удобније су за болеснике, будући да је скидање безболно и да се не лепе за рану и не оштећују новонастало ткиво, наводи др Боровић могућности савременог лечења. Њиховом употребом инфекције су неупоредиво ређе, а тиме се смањује потреба за болничким лечењем. Због свега тога, лечење облогама је неупоредиво јефтиније. За сада се ове облоге набављају сопственим средствима, али се Српско удружење за лечење рана залаже да се ови лекови ставе на позитивну листу Фонда здравственог осигурања.

Осим облога, примењује се више допунских метода за убрзавање зарастања. За стимулацију њиховог зарастања се примењује и ласерска терапија и удисање кисеоника под притиском у хипербаричној комори. Помаже и терапија негативним притиском којом се извлачи вишак течности из ране, смањује оток и бол.