Авала излази на црту Копаонику

Копаоник, Златар, Стара планина, Голија и Златибор планине су које се простиру на великим надморским висинама, а ски-стазе које се налазе у овим скијалишним центрима изграђене су на више од 1.000 метара па је и логично да се у понуди оближњих градова као главни адут нађе баш зимски туризам.

Много нижа „сестра” ових планинских лепотица, београдска Авала чија је надморска висина 511 метара, ускоро ће овим дивовима стати на црту јер, како је најављено, неће дуго проћи, а и она ће моћи да се подичи скијалиштем.

Овакве иницијативе постоје већ одраније. О томе се причало 1994. и 2005. године, а и у планским документима предвиђен је развој Авале креирањем спортско-рекреативних садржаја који подразумевају и изградњу жичаре и ски-стазе.

Али, изгледа да ће идеја коначно бити реализована јер се, како је најавио заменик градоначелника Горан Весић, са „Скијалиштима Србије” преговара о изградњи стазе укупне дужине 550 метара. 

– Ски-стаза је наш нови заједнички пројекат, с намером да добијемо овакав објекат на десетак километара од центра Београда. Идеја је да ски-стаза ради и лети и зими по узору на многе градове у свету, како би скијање било доступно онима који нису у могућности да оду ван Београда. Финансирање би било пола-пола и верујемо да је ово улагање у будућност и у туризам града – недавно је најавио Весић.

У „Скијалиштима Србије” кажу да је изградња скијалишта на Авали планирана за следећу годину, до када ће, надају се, стићи и све неопходне сагласности, услови и дозволе надлежних институција. Почетак ски-стазе дуге око пола километра планиран је у непосредној близини Авалског торња, а завршетак недалеко од шумарске куће.

У првој фази градиће се скијалиште са пратећом инфраструктуром, односно ски-лифтом, ски-стазом, полигоном за обуку, фабриком снега, осветљењем, специјалном механизацијом, паркинг простором и осталим објектима. Следећа фаза предвиђа изградњу забавно-рекреативних садржаја као што су боб на шинама, зип лајн, терен за мини-голф, стена за пењање и авантура парк са дечјим игралиштем.

– Имајући у виду надморску висину и климатске карактеристике, скијалиште је предложено на падини северозападне експозиције и предложена је изградња система вештачког оснежавања, односно фабрике снега. Тако би се скијало и у условима када су дневне температуре изнад 0 °С, у периоду од новембара до фебруара – објашњавају из „Скијалишта Србије” и додају да ће стаза бити покривена посебном вештачком подлогом како би се користила и у условима без снега.

Трошкови пројектовања и изградње скијалишног центра износиће око пет милиона евра, али како се надају туристички посленици, та инвестиција би нам се и те како исплатила јер би означила нови адут у туристичкој понуди Београда.

– Ски-стазе на скијалишту морају бити довољно широке, прегледне, са одговарајућим нагибом и висинском разликом и припремљене тако да на њима нема рупа, вртача, камених комплекса или других опасних места. Ски-стазе се класификују и обележавају штаповима одређених боја према степену тежине (у зависности од површина преко којих се пружају). Стаза на Авали је категоризована као плава, односно средње тешка ски-стаза – наводе у „Скијалиштима”.

Идеја да београдска планинска лепотица постане окупљалиште за љубитеље зимских спортова није нова. Заправо, историја каже да је баш на Авали одржано прво скијашко такмичење, како у Краљевини Југославији, 1929, тако и у Србији после Другог светског рата, 1946. године.

Скијаши су обично, кажу историчари, стартовали пред планинском кућом одакле би се силазило до подножја, све до изнад Рипња, а завршетак је углавном био успон до планинске куће. Стазе нису биле сјајно уређене, ципеле су биле тешке, скијаши невешти, а опрема лоша, па су падови били чести.

Упркос томе, грозница скијања која је прво захватила смучаре убрзо се проширила и на остале Београђане који су почели да на најзанимљивији начин на Авали уживају у чарима зиме. Осим на планини, скијало се и на Кошутњаку, Калемегдану па и на данашњем Бановом брду.