Босански патриота

Изабрани члан Председништва БиХ из реда хрватског народа Жељко Комшић није ново лице на босанскохерцеговачкој политичкој сцени. На истој позицији он је већ био у два мандата – од 2006. до 2014. године и то као кандидат Социјалдемократске партије коју је у то време водио Златко Лагумџија.

За овај трећи борио се као оснивач и лидер странке Демократска фронта, коју је формирао 2013, одмах пошто се посвађао и разишао са својим политичким ментором Лагумџијом. Победио је, као и два пута раније, захваљујући гласовима из делова Федерације БиХ у којима живи занемарљив број Хрвата или их нема уопште. Дакле, поново су га изабрали Бошњаци, а не Хрвати.

Упркос тој чињеници његов избор је легалан, јер се према важећим изборним правилима у Федерацији БиХ бирају два члана Председништва БиХ, један Бошњак и један Хрват, што Комшић номинално јесте. Међутим, тај начин избора није и политички легитиман и Хрвати му се жестоко противе.

У ХДЗ-у БиХ Драгана Човића, који је на овим изборима, упркос врло високом броју освојених гласова, поражен, начин Комшићевог избора доживљавају као „рушење темеља БиХ” и „поновно изругивање хрватском народу”.

Као и у претходне две, Комшић је и у овој последњој предизборној кампањи гласове бирача скупљао, искључиво, на промовисању изградње такозване грађанске БиХ која би била уређена по принципу један човек – један глас. Ту политику не подржавају Срби и Хрвати, јер у њој препознају прикривени облик бошњачког унитаризма.

У грађанској БиХ, какву Комшић, као заговорник босанске муслиманске мултиетничности на рачун друга два народа, прижељкује, Бошњаци би, као најбројнији народ, преузели потпуну политичку контролу над земљом и свели би Србе и Хрвате на мањине. На ту опасност упозоравао је више пута до сада и председник Републике Српске Милорад Додик, сада већ Комшићев колега по функцији.

Одмах пошто је постао свестан своје победе, Комшић је својим јавним иступима узбуркао духове и подигао тензије, не само у БиХ, већ и у суседству. Прво је најавио тужбу против Хрватске због изградње Пељешког моста, а након тога поручио је Србији да је за њега „Косово независна држава”.

Још актуелни председник РС Милорад Додик оценио је како се Комшић „мало преиграо” и „уживео у улогу политичког месије” који суседним државама дели лекције како треба да се понашају, те да је „и пре ступања на дужност успео да БиХ завади с Хрватском и Србијом”.

С избором Комшића не мире се ни Хрвати у БиХ, ни званични Загреб, а непожељном особом у својим срединама већ су га прогласили начелници готово свих херцеговачких општина и 11 с подручја средње Босне у којима живе Хрвати.

Комшић је рођен 1964. године у Сарајеву, отац Марко по националности Хрват, а мајка Даница, рођена Станић, била је Српкиња и погинула је за време рата. Иако је по рођењу сарајевски Хрват, Комшић воли да каже да је „босански патриота и католик”. Симпатије и углед међу Бошњацима стекао је још у ратном периоду, као један од истакнутијих бораца награђен је и Златним љиљаном, највишим признањем Армије РБиХ.

Дипломирани је правник, али није никада радио у струци. У политичкој каријери, дугој 20 година, био је заменик градоначелника Сарајева и начелник општине Ново Сарајево, као и амбасадор БиХ у Београду. Члан је још увек актуелног сазива Представничког дома парламента БиХ.